Масовна култура као одраз друштвене стварности

У просторијама Студентском културног центра "Фабрика" у Новом Саду одржана је трибина "Масовна култура као одраз друштвене стварности" у организацији Центра за друштвену стабилност где су јавности понуђени одговори на различита отворена питања у вези са улогом бројних облика масовне културе.

Поред тога, говорило се и о "дистрибутерима масовних медија" и креаторима истих у обликовању свести, односно духовно-културолошког и идентитетског профила појединца и колективитета, као конзумената елитне или високе културе.

У оквиру трибине разговарало се о улогама две главне групације облика културе у савременом друштву, односно о социјалним функцијама масовне и високе културе, као и о њиховом међусобном односу.

Панелисти на трибини били су министар културе и информисања Владан Вукосављевић, редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду Жолт Лазар, редитељ Милорад Милинковић, те један од аутора емисије "Државни посао" Димитрије Бањац.

Министар културе казао је да свака трибина која за циљ има покретање дебате о питањима у вези са облашћу културе у широм или ужем смислу представља прилику да се публика суочи са одговорима, те да представници Министарства културе и информисања и други посланици из области културе узму учешће у таквим активностима. 

"Ми смо то више пута истицали као важан принцип, битно је да култура буде тема нашег друштва, то значи да се култура нађе и на трибинама, на јавном сервису, на станицама са националном френквецијом. Култура мора бити једно од питања којима се наше друштво бави и ово је једна од таквих прилика", истакао је Вукосављевић уочи почетка трибине.

Он је истакао да се наше друштво већ деценијама налази у свету масовних комуникација, те да је сваки појединац данас уроњен у свет индустрије забаве, спектакла и масовних медија, што је, како оцењује министар културе и информисања, предмет истраживања антрополога и научника који се баве културним феноменима. 

Тешко је на ефективан начин одговорити на питање како масовне комуникације утичу на друштво, али оно што је тачно, јесте да смо ми део света у коме масовни медији имају велики утицај, навео је он. 

"Понекад је тај утицај добар, понекад је мање добар, али важно је да знамо, ако нам се нешто дешава и ако знамо да смо део једног процеса, због чега смо део тог процеса. И појединац и друштво морају да знају или барем да покушају да заузимају ставове у вези са феноменима који у већој мери утичу на наше мишљење и знање, а поготово кад је реч о области културе", рекао је Вукосављевић.

Социолог и редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду Жолт Лазар истакао је да масовну културу представљају садржаји који се дистртибуирају путем средстава масовног комуницирања, али и да је масовна култура најшири појам, те да је треба разликовати од популарне културе. 

"Оно што профилише систем вредности данас у друштву па тако и код нас, то је популарна култура. Она утиче на понашање, систем вредности и стил живота. Кључно је да ми данас у модерном друштву живимо кроз те елементе стила живота, тако хоћемо да формирамо своју личност у складу са оним што видимо у медијима и што нам медији нуде", рекао је он.

Хоћемо да будемо у тренду, да пратимо моду, купујемо одређен производе, заправно, то је неки одраз популарне културе, и наравно, систем вредности који је најопштија ствар и који се најтеже види. Једна од примера лошег система вредности јесте пораст насиља, оценио је Лазар.

Он је напоменуо да је наше друштво у одложеној вредносној транизицији, али је подсетио да је у бившој Југославији постојала изузетно развијена масовна и попупланра култура.

"Дешавала се популаризација високе културне уметности, нама су позоришта била пуна, књижевна дела су се куповала и читала. Нагло је то све прекинуто и ми данас ту популарну културу добијамо преко медија искључиво из одређених центара, пре свега западних земаља", казао је професор Филозофског факултета.

Директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић казао је да постоји много погрешних интерпретација масовне културе, те да многи прво помисле на кич и шунд, а да се понекад кич и шунд посматрају и као синомим масовне културе.

Говорећи о значају културе у нашем друштву и Новом Саду, Карановић је закључио да би клутура требала да буде најзначајнији бренд Србије и тог града, тим пре што је Нови Сад Европска престоница културе за 2021. годину, додавши да је нужно дефинисати параметре и вредности масовне културе пре него што Нови Сад преузме ту титулу.

број коментара 0 пошаљи коментар