Хероине духа – Ана Фелдман

Њени модели и фотографије били су објекти говоркања и сумњи, а њене везе предмет међудржавних полемика. У исто време о њој се, упркос свим истрагама којима је дотицан и приватни живот, вечно мало знало. Док је помало туђена, а помало присвајана, била је "само" прва српска фотографкиња – Ана Фелдман, или Анка, како су је још из милоште звали у домаћој штампи.

Штури подаци из мало извора откривају да је, по свему судећи, Ана Фелдман рођена око 1843. године у Србији – највероватније у Београду, на Дорћолу. Ту је радила као кројачка радница и вероватно се већ тада заљубила у фотографију.

Понесена страшћу за фотографијом, Ана Фелдман је 1862. године отпутовала за Беч са, чини се, јасном визијом. Ослањајући се на податке са фотографија посетница чувеног бечког фотографа Штокмана, који је често посећивао Београд, покушала је да уђе у траг његовог атељеа. Нажалост, испоставило се да адреса коју има више није тачна и она се, немајући куд, поново запослила у кројачком салону.

Ипак, Беч је донео мноштво нових могућности и за Ану почиње сасвим нов живот. Врло брзо је упознала фотографа Карла Геца, познатог бечког уметника, који ју је примио за помоћну радницу у свом атељеу. У њему је обасипана пословима картонаже, па је, научивши да лепи фотографије, лагано почела да улази и у сам занат фотографисања.

Након три године проведене у Гецовом атељеу у Бечу, Ана Фелдман се 1865. године враћа у Београд, као већ добро обучени фотограф, са опремом, апаратима и хемикалијама. У престоници Србије је покренула први самосталан посао дајући оглас у Видовдану у коме је нудила своје услуге по дампинг цени у односу на конкуренцију у граду. Овај потез јој је донео неугодан положај међу колегама, али се Ана, вешта у комуникацији и са већ добрим везама у високим круговима, није много обазирала на то.

У Београду је, са једним платном као позадином, фотографисала официре, коњанике, грађане... У време када колодијумски процес није пружао богзна какву осетљивост негативских плоча, неке од Аниних фотографија су делом биле неоштре услед покрета, али упечатљиве и технички коректне. Управо је она, прва међу српским фотографима, успела да сачува покрет животиње на слици.

Током рада у Београду Ана Фелдман је упознала Феликса Каница. Мада је познато да је и за њега правила фотографије, он је касније није помињао у својим књигама. Ипак, највећи број до данас сачуваних фотографија Ане Фелдман налази се у Архиву Српске академије наука и уметности, и то управо у заоставштини Феликса Каница.

Пошто су у њеном раду доминирале фотографије ликова и фигура младих официра српске војске, зли језици су ширили гласине да је Ана Фелдман аустријска шпијунка.

У јесен 1866. године она се вратила у Беч код свог некадашњег учитеља Карла Геца. Један период живота провела је, заједно с њим, на Јадранском мору, тачније у Задру. У вези са овим боравком између Задра и Беча вођена је чак преписка и полемика, у којој је анализирана и природа њиховог односа. Током тог периода Ана је тражила дозволу да у Задру води самостални атеље, али се не зна да ли је на крају тамо уопште и фотографисала, јер данас у градском музеју нема фотографија са њеним именом.

Крајем седамдесетих година губи јој се сваки траг и даља судбина прве српске фотографкиње, Ане Фелдман, до данас није разјашњена.

број коментара 1 пошаљи коментар
(уторак, 07. јул 2015, 14:25)
anonymous [нерегистровани]

baš zanimljivo!

Interesantan tekst o neobičnoj ženi