Племство духа – Јосиф Панчић

Јосиф Панчић је рођен 5. априла 1814. године у католичкој породици у селу Угрини у некадашњем Аустријском царству, а данашњој Хрватској. Био је највећи српски ботаничар, лекар и први председник Српске краљевске академије. Панчић је био један у низу ренесансних умова Србије који је у периоду изградње њене државности у 19. веку својим научним делом и друштвеним ангажманом стварао темeље модерне Србије.

Иако из сиромашне породице, захваљујући материјалној подршци стрица Гругура, успео је да заврши високе школе у тадашњем Аустријском царству, дипломирао је на Филозофском факултету у Загребу, а доктор медицине постао је 1843. године одбранивши тезу на латинском језику Taxilogia botanica на Медицинском факултету у Пешти. Године 1846. по наговору Вука Караџића, кога је упознао током боравка у Бечу, долази у Србију да ради као лекар.

Државно намештење лекара добија тек пошто је успешно сузбио епидемију трбушног тифуса у околини Јагодине и тиме отклонио сумње у то шта један млади перспективни лекар који говори више страних језика тражи у тада неразвијеној Србији. Године 1849. прелази у православну веру и жени се супругом Људмилом у Ћуприји. Године 1854, после осам година чекања, коначно добија држављанство Србије и постаје редовни професор Лицеја, касније Велике школе, односно Универзитета у Београду, где ће до краја живота ишколовати 34 генерације студената и бити биран за Ректора шест пута. На Лицеју удара темеље природних наука у Србији, пише прве уџбенике у тада јединственом пољу науке јестаственици, које обухвата зоологију, ботанику и минерологију и геологију. Поред првих уџбеника природних наука у Србији, Панчић је аутор многобројних научних монографија, његово научно дело обухвата око 4.500 страна, а Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" у процесу је његове дигитализације, Јосиф Панчић у фонду Универзитетске библиотеке.

Панчић неуморно обилази Србију, уводи праксу студентских екскурзија на којима се учи кроз праксу посматрања природе, о чему можемо читати у Просветном гласнику из 1908. године, описује биљни и животињски свет и географију Србије. Поред Панчићеве оморике открио је још 102 нове биљне врсте, а описао је укупно око 2.500 биљних врста тадашње Србије. Открио је и две нове врсте скакаваца, а географија планине Копаоник изучена је захваљујући њему. 

Ренесансни дух Јосифа Панчића огледа се у широком пољу интересовања и бројним активностима којима је дао значајан допринос развоју Србије. Оснивач је Ботаничке баште у Београду, где се и данас чува његов драгоцени хербаријум, а значајни допринос који је дао јачању лекарске професије у Србији најбоље је сажео др Владан Ђорђевић у посмртној беседи.

Јосиф Панчић је умро 1888. године у Београду, а његови посмртни остаци пренети су на Копаоник 1951. године, где се и данас налазе у Маузолеју на Панчићевом врху. Нажалост, Маузолеј на Панчићевом врху није данас доступан широј јавности пошто се налази у склопу војне базе. Споменик Јосифу Панчићу краси академски парк у центру Београда.

Када је 1886. године основана Српска краљевска академија, Јосиф Панчић је постављен за њеног првог председника. Он је ово значајно признање заслужио не само својим изузетним научним доприносом већ и општим приступом образовању и друштвеним ангажманом, а колико је био омиљен најбоље илуструју речи Чедомиља Мијатовића на првом свечаном скупу Академије којима описује Панчића, који због болести није присустововао: "... од свију уважени и поштовани и опште љубљени председник."

Јосиф Панчић је био посвећен откривању научних истина као пионир изучавања многих научних дисциплина у Србији, а друштвеном и патриотском раду на многим високим јавним функцијама као што су потпредседник Скупштине и члан Државног савета, али и као лекар учесник српско-бугарског рата. Панчић је дао немерљив допринос настанку модерне Србије утичући на стасавање генерација својих студената и обликујућу елите тадашње Србије у патриотском духу и у складу са преовлађујућим европским системом вредности тог периода.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(субота, 04. апр 2015, 11:20) - anonymous [нерегистровани]

Slava Josifu Pancicu,

Po tom velikom i zasluznom srpskom naucniku trebalo bi da dobije ime i neka bolnica u Srbiji.Bio je lekar i dao velike doprinose i u ratu i miru.Hvala mu.

(субота, 04. апр 2015, 00:23) - anonymous [нерегистровани]

Dokaz

Josif Pancic, jedan od istaknutih Srba katolika, pored Ive Andrica jedan od najvecih! To su bili katolici koji su se ponosili sto su Srbi.