четвртак, 26. феб 2009, 08:00 -> 12:21
Милутиновић ослобођен, највеће казне Шаиновићу, Павковићу и Лукићу
Судско веће Хашког трибунала ослободило бившег председника Србије Милана Милутиновића. Никола Шаиновић, Небојша Павковић и Сретен Лукић осуђени на по 22 године затвора. Драгољубу Ојданићу и Владимиру Лазаревићу изречене казне од по 15 година затвора.
Судско веће Хашког трибунала, којим је председавао британски судија Иан Бономи, ослободило је бившег српског председника Милана Милутиновића оптужби за ратне злочине и кршење закона и обичаја ратовања на Косову 1999. године.
"Судско веће ослобађа вас оптужби по тачкама један до пет оптужнице", рекао је Иан Бономи.
Бивши председник Србије Милан Милутиновић напустиће притворску јединицу у Схевенингену већ данас и вратити се у Београд редовним летом ЈАТ-а, сазнаје РТС.
Навеће казне изречене су некадашњем потпредседнику владе СРЈ Николи Шаиновићу и командантима војске и полиције на Косову, Небојши Павковићу и Сретену Лукићу, коју су осуђени на по 22 године затвора.
Бивши начелник Генералштаба Војске Југославије Драгољуб Ојданић и некадашњи командант Приштинског корпуса ВЈ Владимир Лазаревић осуђени су на по 15 година затвора.
Бономи: Шаиновић "моћан", Лукић "одговоран"
Образлажући пресуду, судија Бономи је рекао да Милутиновић није дао значајан допринос "заједничком злочиначком подухвату" и да његове акције нису биле усмерене промени етничке слике на Косову.
Шаиновић, кога је Судско веће описало као "моћног сарадника" некадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића, "имао је намеру да насилно расели део косовске популације, промени етничку равнотежу, како би успоставио сталну контролу" над Косовом.
Пензионисане генерале, Ојданића и Лазаревића, Хашки трибунал је осудио "за пружање помоћи и охрабривање припадника војске", који су починили ратне злочине, док их је ослободио по осталим тачкама оптужнице.
Образлажући пресуду Сретену Лукићу, судија Бономи је рекао да је некадашњи командант полиције на Косову "био одговоран за планирање, организовање и контролу активности МУП-а на Косову", као и "важан учесник заједничког криминалног подухвата".
"Имао је намеру да насилно протера Албанце са Косова и да је лако могао да предвиди убиства цивила, али не и силовања", рекао је Бономи.
Бономи је, такође, навео да НАТО бомбардовање није било разлог за масован одлазак цивилног становништва, односно нешто више од 715.000 Албанаца.
Овакав став већа објашњен је чињеницом да је Београд, као главни град Србије, током НАТО бомбардовања био најжешће погођен ваздушним ударима, али, ипак, није било масовног покретања становништва.
Судија Бономи је рекао да је неспорно да је велики број цивила пребегао са Косова у Албанију и Македонију, наводећи да је, из различитих извора, утврђено да је укупан број протераних износио 715.158 особа.
Према Бономијевим речима, узрок исељавања албанског становништва биле су акције војске и полиције.
"Крајем марта 1999. године створена је стравична атмосфера у Пећи, јер су војска и полиција малтретирали локалне Албанце и палили њихове куће, након чега су аутобусима превожени до албанске границе или им је речено да иду у Црну Гору", рекао је Бономи.
"Неспорно је да су војска и полиција водиле широку акцију у околини Призрена, Суве Реке и Ораховца", рекао је Бономи, наводећи да су српске снаге гранатирале и запалиле куће у неколико тамошњих села, уништили верске објекте, након чега су сељани били принуђени да избегну, а Ћбрутално убили одређен број жена и деце који су се крили у близини Мале Круше".
Судија Бономи је, током изрицања ресуде, навео и догађаје у Ђаковици и Избици.
Прва пресуда за догађаје током сукоба на Косову
Ова пресуда jе прва коју је Међународни суд изрекао за злочине које су, према оптужници, починиле српске оружане снаге против косовских Албанаца током сукоба на Косову 1999. године.
Тужилаштво je шесторку теретилo "за кампању терора и насиља усмерену против косовских Албанаца и других несрба на Косову током 1999. године".
Кривична дела за која се терећени су, међу осталим, депортације и присилно премештање неколико стотина хиљада људи, као и убиства и прогон хиљада косовских Албанаца.
Југословенски вођа Слободан Милошевић постао је први актуелни шеф неке државе оптужен за ратне злочине када је Међународни суд против њега 1999. године подигао оптужницу за наводне злочине на Косову.
Судило му се и за наведене оптужбе као и за злочине почињене у Хрватској и Босни и Херцеговини, од 2002. до 2006. године, али је он умро пред сам крај суђења и пре него што је изречена пресуда.
Девет оптужених
Међународни суд је подигао оптужнице против укупно девет највиших званичника Србије и Југославије за злочине које су наводно починиле српске снаге на Косову 1999. године.
Влајко Стојиљковић, високи полицијски званичник близак Милошевићу, такође је оптужен, али је извршио самоубиство у Београду 2002. године.
Властимир Ђорђевић, бивши помоћник министра унутрашњих послова Србије и начелник Ресора јавне безбености, био је у бекству до хапшења у јуну 2007. године. Његово суђење је почело 27. јануара 2009. године.
У оптужници тужилаштва против Милутиновића и саоптужених наводи се да су они учествовали у удруженом злочиначком подухвату који је имао за циљ, између осталог, да промени етничку равнотежу на Косову, како би се обезбедила континуирана српска контрола над том територијом.
Оптужени и други чланови "удруженог злочиначког подухвата", пише у прес материјалу Трибунала, користили су овлашћења која су им била на располагању као политичким и војним вођама да би постигли циљ кажњивим средствима која су се састојала од систематске кампање терора и насиља широких размера, која је, између осталог, обухватала депортације, убиства, присилна премештања и прогоне усмерене против албанског становништва на Косову.
Тужилаштво наводи да су "снаге Србије и Савезне Републике Југославије широм Косова систематски гранатирале градове и села, палиле и куће и пољопривредна газдинства и уништавале културне и верске институције косовских Албанаца, убијале цивиле косовске Албанце и друга лица која нису имала активног учешћа у сукобима и сексуално злостваљале жене косовске Албанке".
Хронологија суђења
Суђење је почело 10. јула 2006. а тужилаштво је 1. маја 2007. завршило извођење својих доказа, након што је позвало 113 сведока. Одбрана је почела извођење својих доказа 6. августа 2007. и окончала га 16. маја 2008, након што је укупно позвала 118 сведока. Веће је позвало два сведока.
Завршне речи су одржане од 19. до 27. августа 2008. током чега је тужилаштво захтевало распон казни од 20 година до доживотне казне затвора, а одбрана захтевала ослобађајуће пресуде за свих шест оптужених.
У коначној верзији одустало се од оптужби за злочин у Рачку, иако је то био "окидач" за НАТО бомбардовање.
Пресуду је изрекло судско веће председавајућег Иана Бономија из Велике Британије, у којем су били још Цветана Каменова из Бугарске и Али Наваз Чоухан из Пакистана.
Од свог оснивања Међународни суд је подигао оптужнице против 161 лица за тешке повреде хуманитарног права почињене на подручју бивше Југославије од 1991. до 2001. године.
