Ручак са избегличком породицом у парку

Причу о дружењу са курдском породицом, Гордан је поделио на друштвеним мрежама. Иако признаје да је желео да је задржи за себе, својим примером мотивише и друге.

Албум са фотографијама на овом рачунару открива причу о једној августовској вечери. Вечери у којој су Гордан Пауновић и његова супруга одлучили да не буду неми посматрачи, а која је четворочланој курдској породици донела осмех.

"Некако смо те вечери успоставили контакт са њима, пришли, питали шта им треба, они су били врло комуникативни, деца су била позитивна", рекао је Пауновић.

Иако су, данима пре тога, пешачили две и по хиљаде километара бежећи од рата, у којем је једна од девојчица рањена, а члан фамилије масакриран.

Пауновић каже да су отишли кући и били потресени колико су деца била позитивна и колико су хтела да комуницирају са њима.

"То је неки осећај који не може да те остави равнодушним, чак смо имали проблема да заспимо, јер сам ја мислио да је требало да их позовемо да спавају код нас", каже Пауновић.

Због непроспаване ноћи, ујутро су поново били у парку.

"Они су били још у парку, рекли су нам да су планирали полазак за то вече и ја сам их питао да дођу код нас да се туширају, али они нису хтели да се одвајају од својих. Океј, онда ћемо им донети ручак овамо, купили смо им неку храну и онда смо остали тамо с њима на 2-3 сата, ручали, играли се са њима, деца су правила оригами", испричао је Гордан.

Разговор, игра, забава често је све што треба избегличким породицама које ових дана пролазе поред нас. Гордан каже да нећете погрешити ни ако им донесете нешто воћа или кувана јаја, која највише воле.

"Заиста мислим да је обавеза сваког човека који не може да гледа равнодушно ову сеобу народа да дође међу те људе, да их погледа у очи и види да то није ништа страшно, већина нас реагује много емотивније јер на то нисмо навикли, док су они људи који просто имају свој циљ, имају енергију, а ми смо ту да им помогнемо да тих неколико дана колико их дели од тога, прођу што мирније за њих", каже Пауновић.

Заједнички оброк београдске и курдске породице можда није био последњи. Међу стотинама фотографија које нам показује, Гордан чува и слике њихових докумената. Тако ће их, нада се, пронаћи када нађу мир. И на добром су путу – како је сазнао, тренутно су у Берлину.

Нестрпљиво прича, јер жури да помогне другој породици. Потребан им је лед за чување инсулина. Један од њих је дијабетичар.

Остали аутори: Тихана Бајић
број коментара 11 Пошаљи коментар
(петак, 21. авг 2015, 22:36) - anonyma [нерегистровани]

tužno...

Pomislite da ste na njihovom mestu, da ostavljate svoj dom, možda i nekog poginulog člana porodice, da bežite od ludila za koje niste krivi i da pešačite hiljadama i hiljadama kilometara tražeći mir!
I onda vam ispreče žice, zidove, bacaju suzavac na vas!
To što radi Evropa nama, mi radimo njima.
Bravo za svaki ljudski gest, za akciju, za to što niste nemi posmatrači.

(петак, 21. авг 2015, 09:20) - anonymous [нерегистровани]

--

kolektivni centri sa nasim izbeglicama jos postoje

(петак, 21. авг 2015, 08:08) - ljilja [нерегистровани]

Ponos

Bila bih ponosnija kada bi nahranili naš gladan narod......

(петак, 21. авг 2015, 06:04) - anonNenad [нерегистровани]

Komentar o imigrantima

Kasno je EU donela odluku da Srbiji da pomoc za izbeglice u visini od 3,2 miliona eura to je negde oko 400miliona dinara.Mnogo ili malo.Tu ima dece treba pelene,decije hrane higjenskih paketa,toplije odece,satora i lekarske nege.Konacno gde ta reka izbeglica uopste ide.Ekonomski rat je nametnut zemljama Evrope a znamo da je vegeta bila SAD.Trebaju nafte za 21vek

(петак, 21. авг 2015, 04:55) - daks4s [нерегистровани]

Помоћ

Ајде људи да помогнемо овим људима кад наша држава неће. Дајте да организујемо превоз до мађарске или хрватске границе да што пре дођу до тамо где су кренули, овако се само данима муче по Србији а мађари дижу ограду.

(петак, 21. авг 2015, 04:21) - anonymous [нерегистровани]

ljudi

Budimo ljudi i pomognimo tim ljudima koji su u nevolji. I sami znamo u kakvoj smo mi bili. Pa ce i bog namã pomoci

(петак, 21. авг 2015, 01:50) - anonymous [нерегистровани]

Srbi

I ovaj put pokazuju veliko srce.. Izbeglicama treba pomoci...

(петак, 21. авг 2015, 01:40) - anonymous [нерегистровани]

Divni ljudi

Često sam razocarana kada čitam o Srbiji, i kada čitam komentare koje ljudi šalju, i pitam se gde je ona lepa Srbija, gde je gostoprimstvo? Ovaj članak mi je vratio nadu da ima jos dobrih, ponosnih Srba, koji ce pomoci ljudima u nevolji. Ja ove ljude ne poznajem, ali sam ponosna na njih! Tako dobri ljudi postupaju prema onima koji su u nevolji. Hvala vam sto ste mi ulepsali dan.

(петак, 21. авг 2015, 01:30) - Aco [нерегистровани]

Ponosan

Srpska Pravoslavna dusa. Nema reci za ovo delo. Predivno

(петак, 21. авг 2015, 00:50) - Етефовац [нерегистровани]

Бар се овде зна тежина речи избеглица

Веома леп гест, стварно јесте за пример. Убедљиво најбољни начин за позитивно представљање своје земље странцима.