10 godina likovne kolonije "Tamburica fest"

Festival na platnu

U istoriji umetnosti Vojvodine, likovne kolonije odista imaju  dugu i bogatu tradiciju. Njihov procvat se desio na samoj polovini prošlog veka, kada su u vreme još uvek snažnih nasrtaja etatističke dogmatike socijalističkog realizma, umetnici imali potrebu da se udružuju kako bi kolektivističkim duhom prevladali tematske i populističke zahteve te krenuli ka slobodi stvaralaštva i u avanturu modernizma. Dakle, kolonije i grupe su tada delovale zbog jasnih umetničkih potreba, zbog modernističkih načela, zbog ostvarenja autonomije slike/slikarstva. Takvi „zadaci“ su bili aktuelni sve do sredine šezdesetih godina, kada se situacija u tadašnjoj vojvođanskoj, srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti bitno promenila – potrebe za grupnim delovanjem više nije imala svoje pravo opravdanje.

Ubrzo je, tokom druge polovine XX veka, formirana izreka po kojoj je „jedan umetnik – jedan stil“...U našoj umetnosti, međutim, potreba za kolonijama nije prestajala. Menjali su se razlozi i namere, ali je tokom druge polovine dvadesetog veka, baš kao i u ovim uvodnim decenijama aktuelnog stoleća, broj aktivnih kolonija pozamašan. Koncepcijski razlozi tih okupljanja, najčešće više nisu unutar suštinskih umetničkih problematika, nego se najčešće radi o permanentnoj potrebi funkcionisanja u okviru nedefinisanih egzistencijalnih uslova umetničke „branše“, ali i samih umetnika... Dakako, postoje i drugi povodi koji ukazuju na plemenitost stvaralaca te su se brojni kolonijski skupovi začas transformisali u humanitarne akcije ili u logističku podršku raznim drugim manifestacijama i kulturnim akcijama, kao što je, u nekoliko navrata, to bio slučaj i sa Likovnom kolonijom Tamburica fest.

Radovi koji su okupljeni na ovoj izložbi predstavljaju umetnike koji su učestvovali u radu Likovne kolonije Tamburica fest od 2008. do danas. Već sam naziv ukazuje na to da je kolonija naslonjena na veliki i veoma popularan muzički festival. Radni koncept kolonije je usmeren ka tematu etnomuzikologija i likovnost. Takav koncept je uspostavljen još prilikom prvog kolonijskog okupljanja na Tamburica festu, održanom u Deronjama 2008. godine. Dakle, članovi kolonije su doprinosili dobrom kulturnom ambijentu koji se gajio uz Tamburica fest i u Deronjama i u Novom Sadu. Zajedno sa akterima tamburaške umetnosti,  istoriografije, etnomuzikologije i muzičke kulture, književnosti, teatra, i dizajna, slikari su doprineli da ovaj festival suvereno prevaziđe atmosferu estrade i lake zabave te da postane istinska kulturna manifestacija.

U tom smislu moguće je prepoznati koncepcijske namere organizatora i selektora kolonije. Rukovodeći se Leonardovom maksimom da „dobar umetnik ne može biti onaj koji se bavi samo jednom temom“, selektor Siniša Labus, a potom i Borivoj Popržan, ispostavili su tamburicu kao tematski povod za slikanje na svih 10 dosadašnjih saziva. Zasigurno zbog toga u ovoj koloniji prevladavaju figuracijsko i realističko slikarstvo. I u prvih pet kolonijskih skupova održanih u seoskoj atmosferi živopisnih Deronja u Bačkoj (2008.-2012.), baš kao i u urbanoj atmosferi Novog Sada, Petrovaradinske tvrđave (2013.-2017.), tamburaška muzika se pokazala kao veoma inspirativni izazov brojnim autorskim  poduhvatima (K. Gubik, I. Obrovski, M. Miljković, B. Stojsavljević, I. Cvejanović, V. Bugarin, Đ. Ačaji, V. Popržan, N. Alispahić, S. Bajić).

Učesnici su nastojali  i da svoje pikturalne tvorevine obeleže nekom vrstom vizuelizacije tamburaških melodija (V.Šešlija, B. Gilvanov, R. Nafikov, I. Kosanović, S. Dobrić, S. Miljević, B. Kiridžić, S. Petenji-Arbutina), dok su pojedini slikari ostajali verni vlastitim kontinuitetno sprovođenim i potvrđivanim konceptima (J.Mesaroš, B. Popržan, V. Njaradi, S. Ninković) tako što su, ne izlazeći iz svog (pejzažnog) slikarstva, dopirali do blagougodnog „tamburaškog štima“... Zato je ove slike moguće videti ne samo kao eksponate ove i nekih drugih prigodnih izložbi „naslonjenih“ na Tamburica fest, nego i kao artefakte nekog budućeg muzeja tamburice ili kakvog drugog etnomuzikološkog poduhvata.

Sava Stepanov

Ovde možete pogledati/preuzeti katalog izložbe