ФЕЦИТ- Грожњан, међународни скуп уметника

Важно је истаћи да је Грожњан још давне 1965. године проглашен „градом уметникаˮ, када су се у напуштен градић доселили ликовни уметници из различитих крајева Југославије, а заједно са њима и музичари, режисери и глумци, архитекте и сви они који су били опчињени духом и изгледом овог места. Настанком међународне ликовне колоније FECIT, њен оснивач и покровитељ Рок Кватерник је желео да Грожњан настави ту дугу традицију и, према реакцијама уметника који су учествовали на колонији, али и љубитеља уметности који свих ових година прате манифестацију, засигурно је у томе успео.

Велику улогу у постављању темеља ове културне манифестације имали су српски сликари Милан Туцовић и Саша Марјановић. Након смрти Милана Туцовића, који је изненада преминуо пар дана по повратку са FECIT-а 2019. године, установљена је и новчана награда „Милан Туцовићˮ за најбоље уметничко дело које настане на самој колонији. Оно што је куриозитет јесте да одлуку о награди доносе сами учесници колоније гласањем. До сада су лауреати били сликари Драшко Драгаш и Саша Марјановић, као и вајарка Тејка Пездирц, која је добила награду на овогодишњем FECIT-у.

Реализам, симболизам, надреализам – стилске су одреднице, углавном фигуративних радова са FECIT-a, и дају адекватан увид у рецентно. Савремени ствараоци су заокупљени спектром тема који се креће од портрета, пејзажа, актова до жанр-сцена, те их и сублимишемо на тај начин.

Разноликих интерпретација, од психолошких виђења до реализма – портрет и фигура су заступљени и у сликарству и у скулптури. Велика група уметника је посвећено приступила овој теми: Ратко Одаловић, Ђерђи Ратковић, Саша Марјановић, Славко Крунић, Владимир Дуњић и Милан Туцовић.

Метафоричан приступ имају Ивана Живић и Сашо Врабич, а метафизички Јелена Аранђеловић и Миран Шабић.

Фигуре и торзои нагог тела били су изазов за различита вајарска извођења у делима Јоване Туцовић, Петра Ђурића, Рока Богатаја и Тејке Пездирц, али су наглашени и на слици Рудија Скочира.

Својеврсну телесност аутентичног преиспитивања трансформисаних фигура читамо у сликама Марка Тубића и Маје Обрадовић.

Жанр-сцене су окосница ликовних дела Ане Сладетић Шабић, Братислава Радовановића, Каје Урх, Стипана Тадића, Лидије Никчевић, Радована Кунића и Данила Бојића.

Андреа Муса, Јернеј Форбици и Јони Закоњшек третирају пејзаж као промишљање стварности, а у ову групацију је укључен и Андреј Брумен Чоп са приказом пчела.

Естетику старих мајстора сагледавамо у композицијама Катарине Зарић, а фантастична стремљења на сликама Драшка Драгаша, Емануеле Лакић и Снежане Петровић.

Апстракцију акцентују скулптуре Татјане Каравелић и Боштјана Кавчича, као и слика Клавдија Туте. Представник наиве је Мислав Лешић.

У Галерији РТС-а су изложена одабрана дела са нагласком на српским уметницима, као и дела која су настала на FECIT-у ове, 2023. године. Услед немогућности да вајарски радови због своје монументалности буду представљени уживо публици, изложене су фотографије појединих, као и нека дела у гипсу од којих су настале скулптуре у бронзи.

Уметничка колонија FECIT je место подстицаја савремене ликовне сцене, где се уметност преобликује, а сликари и вајари друже, стварају, размењују искуства и мишљења, и уживају у чарима прелепог, малог по површини, а великог по значају за уметност и културу уопште, истарског месташца.