Микан Аничић “Дворски портрети без краља“

Метафизичке слике, апокалиптичне визије, нетипичне композиције, антиапостоли у космичком простору, као и све оно што је својствено људском бићу - рађање, детињство, кајање, успон, пад, отмице и смрт - призори су педесетогодишњег опуса, из којег је, у Галерију РТС, пренет тек део најрепрезентативнијих слика српског и француског уметника Микана Аничића.

Његов ликовни кредо, његово веровање у лепоту, у животност и страст - почива на класичним сликарским постулатима, а аналитички и промишљено говори о специфичној драми садашњег времена, која може да се тумачи на различите начине.

Попут старих мајстора, мотивски, технички и сталним истраживањем игре светлости, као и монументалним форматима, Аничић синтетизује различите епохе - антику, ренесансу, барок, лична искуства, као и нека измаштана, али и будућа времена у једно време... у метавременску слику у којој је све дозвољено... од митолошких бића, преко сећања из детињства и колективног историјског сећања - до алегорија и катаклизмичних призора.

Велики део ове ретроспективне изложбе посвећен је сликама Постања, Адаму и Еви, Истеривању из раја, Распећу, Тајној вечери и Великој издаји. Оно што је приметно је специфичан, нетипичан приступ теми. У приказима распећа - човек је симболично приказан као Христос, представљен обрнуто, на крсту сопственог живота, док на призору тајне вечере - параболе - Миканови антиапостоли су заправо реалне личности у космонаутским оделима у матафизичком простору, с Јудом банкаром у првом плану. На тај начин, сликар указује на дехуманизацију.

Морамо да се осврнемо и на посвећеност аутора коњичким портретима, јер у српској ликовној традицији такав начин сликања није присутан. Пратећи ликовну заоставштвину Веласкеза, Рубенса и Жерикоа, Аничић приказује коње беспрекорне анатомске грађе, живим потезима, са изразитом колористичком вибрацијом и наглашеном гиздавошћу.

Када је сликар од својих почетака до зрелог стваралачког доба ослобођен притиска да се по сваку цену укључи у модерност, када је аутентичан и суочен са сопственошчу и лишен притиска трансавангардних токова, онда такав начин стварања и размишљања буди наду да ће лепота заиста победити зло. И то је један од начина разумевања и читања слика Микана Аничића.

Овде можете погледати/преузети лифлет изложбе