од 12. априла до 13. маја

Праг и српски сликари

На изложби „Праг и српски сликари" у Галерији РТС биће представљено 42 дела, већином уља и акварела 24 аутора који су студирали на престижној Академији ликовних уметности у Прагу и стварали у периоду од 1898. до 1939. године. Дела која ће посетиоци моћи да виде у поставци до 13. маја сабрана су из Народног музеја у Београду, Народног музеја у Смедеревској Паланци, Музеја града Београда, Народног музеја из Зајечара и Музеја савремене умјетности Републике Српске из Бања Луке, као и из приватних колекција.

Осим Беча и Минхена као две неприкосновене европске културне метрополе за већину јужнословенских уметника 19. и почетком 20. века утицајна у педагошком, уметничком и нарочито у свесловенском деловању била је и Академија ликовних уметности у Прагу (Akademiji vytvarnych umeni v Praze).

Познато је да су чешки и јужнословенски, а нарочито српски уметници били, и до данас остали, блиско повезани. Зближени заједничким словенским пореклом, они су на студијама прашке ликовне академије, основане далеке 1799, пронашли другачија схватања и вредности од оних који су скоро столећима доминирале у германским културним и уметничким метрополама. У аури Златног града, где универзитет постоји још од четрнаестог века и где се са сваког од девет брда види скоро свих пет стотина торњева, развијао се код српских сликара један посебан сензибилитет, искрен, непосредан и пун националног одушевљења.

У уписним књигама Академије ликовних уметности у Прагу налазе се бројна имена српских ученика који су, захваљујући топлом пријему и одличном наставном плану, поставили чврсте темеље свог уметничког развоја. Пре свих уметника који су походили Праг и његову ликовну Академију је Коста Миличевић чија ће дела „Предео са Крфа" (1918) и „Триптихон са Богородицом и Архангелом Гаврилом" (1911) посетиоци Галерије моћи да виде у поставци у РТС- у. Осим Миличевића изложба „Праг и српски сликари" у Галерији РТС представља и дела следећих уметника: Пера Поповића, Тодора Швракића, Бранка Радуловића, Милоша Голубовића, Михајла Миловановића, Јована Бијелића, Стојана Аралице па потом и сликара и студената послератне генерације Академије: Милана Коњовића, Ивана Радовића, Косте Хакмана, Стевана Чалића, Борислава Богдановића и Светислава Вуковића. Овом низу уметника чија дела ће бити представљена у поставци аутора Ненада Огњеновића додата су и дела неколико не тако познатих имена која су била на школовању у Прагу и која време ипак није заборавило. То су: Љубиша Валић ( представљен кроз репродукцију цртежа из књиге „Доживљаји наредника Миладина" из 1917. године, Александар Шаца Лазаревић, Бранко Јевтић, Милан Арсић Даскало, Миленко Д. Ђурић, Босиљка Валић, Душан Адамовић, Лукијан Бибић, Владимир Новосел, Јованка Марковић -Страјнић.

Захваљујући доприносу редитеља Ненада Огњеновића и његовог документарног филма „Праг и српски сликари" (емитованог на РТС- у у априлу 2014), а потом и реализације истоимене монографије, стручна и шира јавност данас знају више о почецима стварања данас традиционалних културно-уметничких веза Србије и Чешке. Филм и књига су, очекивано, прерасли у изложбу, са којом овај целовит визуелни триптих јединственог назива „Праг и српски сликари" на најплеменитији начин потврђује добре српско-чешке уметничке везе, али и чини велику ствар - враћа дуг Прагу и његовој Академији ликовних уметности за све што су у прошлости учинили за српске сликаре.

Овде можете погледати/преузети лифлет изложбе

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво