Изложба се одржава од 13. јула до 3. септембра 2017.

Нино Мустика: Дијалог са лицем

Нино Мустика самородна је појава у савременом светском сликарству и скулптури. У питању је уметник младалачког замаха, хетерогеног опуса и апартних замисли, способан да креира из више различитих регистара. Већ неколико деценија овај уметник делује у европском и светском уметничком кругу као сликар и вајар. На почетку свог уметничког бављења Мустика је трасирао реалност онога што жели да оствари у домену сликарства, графике и скулптуре и сада је пред нама тек један мали део његовог уметничког бављења - тридесет радова реализованих у дигиталној графици и једна скулптура које посетиоци Галерије РТС могу да погледају до 3. септембра.

Слике великог формата Нина Мустике, прожете идеалима техно-уметности и хаосом модерног технолошког и дигиталног света, настају из врелог сретног тренутка, из страсти гестуалне наглости. Те слике су својеврсна енергетска поља на којима све врви од фантазмагоричних облика. Овај уметник слика више нагонски него методички и спекулативно. Мустикино сликарство је више импулсивно него разложно. Оно је окренуто унутрашњем свету који је сам по себи неухватљив јер је подређен инстинкту. Отуда његова слика на којој се одбацују све алузије на предметни свет настаје кроз силовита емотивна пражњења. Отуда она зрачи снагом нечег несвесног и непредвидљивог.

Мустика разлаже, раслојава и разваљује волумене. А затим, он се увек изнова креће ка новим метаморфозама и ликовним хоризонтима. У дигиталном окружењу савремене културе Мустика нам је понудио један нови приступ феномену визуелности. Он своја велика лица у gros-плану поставља у окружење нововековне слике света. Мустика поново свраћа пажњу на трајну актуелност присуства лица у визуелним уметностима и насупрот формализму Клемента Гринберга, оца модернистичког формализма, суштински реахбилитује и иновира феномен распарчавања традиционалног портрета и телесности као нешто незаобилазно у домену визуелне сфере.

Решавање проблема лица као згуснуте форме времена један је од најважнијих проблема у ликовној уметности двадесетог века. Присетимо се само како су Казимир Маљевич и Алексеј фон Јављенски чинили суштинске помаке у разумевању и третирању људског лица. Нино Мустика другачије чита људско лице од већине својих савременика. Силовити, еруптивни лични дах оцртава профил сликарског бављења овог уметника, код кога је све подређено потребама екс-пресије. Унутрашња структура Мустикине уметности је, дакле, до сржи експресионистичка. На Мустикиним дигиталним графикама давнашњи идеал мимезиса доведен је у питање. Он људско лице сагледава као вртлог, сматрајући да облик може једино и настати из вртлога, из првобитног хаоса.

Мустикини портрети нас узбуђују јаком драмском опругом,  езотеричном оштромуношћу и лепом гестичком понесеношћу. Његови портрети дестабилизују посматрачеву перцепцију, деконструишу је, или прецизније речено наша перцепција је нападнута и позвана на конфронтацију. Мустику занима мимика као форма комуникације, при чему се људско лице схвата изричито као медиј. Овај уметник призива унутрашње, а не фактографско лице, лице као освештени простор људскости.

Парадоксално, упркос снажној експресивности и размахнутом потезу који је заправо душевни процес, на дигиталном пољу Нина Мустике све је стилски чисто и јасно дефинисано. Овај уметник открио је једну нову, до сада невиђену реалност људског лица и његовог кадрирања у дигиталном пољу. Он је тиме проширио поље визуелног искуства и омогућио својим лицима да започну дијалог са непознатим.

Радови изложени у Галерији РТС урађени у техници дигиталне графике се тако природно заобљавају у једну органску целину, да творе узбудљив филм о неисцрпности израза људског лица.

Овде можете погледати/преузети каталог изложбе           

 

Текст у каталогу: Драган Јовановић Данилов

број коментара 0 пошаљи коментар