Antonjin Dvoržak: Kralj i ćumurdžija

Glavne uloga tumačili su: Roman Hoza kao Kralj Matijaš, Jozef Benci kao Matjej, Katežina Knježikova kao Liduška. Luci Hilšerova je bila Ana, Rihard Samek je bio Jenik, Jana Sibera – dvorska dama Eva, Dana Burešova je bila kraljica, a Jan Štjava je bio oficir Sekaček. Horom Praške filharmonije i Simfonijskim orkestrom Praškog radija dirigovao je Tomaš Brauner.

Operu Kralj i ćumurdžija Dvoržak je napisao na početku karijere. U to doba je još uvek radio kao violista u Privremenom narodnom pozorištu u Pragu, ali je ozbiljno krenuo i da se bavi komponovanjem. Između 1862. i 1871. godine napisao je dve simfonije, četiri gudačka kvarteta, vokalni ciklus Čempresi i prvu operu Alfred na nemački tekst Teodora Kernera. Kralj i ćumurdžija je bila Dvoržakova druga opera na kojoj je počeo da radi 1871. godine, istovremeno obavestivši upravu pozorišta da se povlači sa mesta muzičara, kako bi se u potpunosti posvetio pisanju muzike.

Opera je bila najavljena u čitanim Muzičkim novinama uz hvalospev mladom autoru, ali je Bedžih Smetana, tadašnji šef dirigent Narodnog pozorišta, vratio Dvoržaku partituru sa rečima da ju je nemoguće izvesti. Sam Dvoržak je nevoljno priznao da je Smetana bio u pravu, pošto je na probama iskusio otpor svih učesnika. „Svi su se složili da je delo previše komplikovano i teško, čak i teže od Vagnera. Svi su opisali operu kao originalnu i sofisticiranu, ali neprohodnu. Nisam uspeo da ih ubedim. Delo je povučeno sa reperotara. Godine 1875, odlučio sam da uništim celu partituru i napišem potpuno novu operu", zapisuje Dvoržak.

Koristeći isti predložak Bernarda Lobeskog što je bio pseudonim advokata i pisca Bernarda Guldnera, komponovao je novu verziju Kralja i ćumurdžije koja je premijerno izvedena 1874. godine, kada Smetana više nije bio dirigent, uz lep prijem publike i kritike. Ipak, Dvoržak još uvek nije zadvoljan te je napravio drugu važnu reviziju 1887. godine, uz izmene libreta posebno u trećem činu. Ovo je jedinstven slučaj u istoriji muzike da je jedan kompozitor napisao dve opere na isti tekstualni predložak.

Urednica Ksenija Stevanović