Naučni skupovi

Nada nužno podrazumeva ono ‒ još uvek ne; moguće je nadati se samo u situaciji za koju važi da je još uvek nezavršena. Nada nije puko predviđenje i ne može se svesti na ekstenziju kauzalnog mišljenja. Na primeru lika Penelope iz Homerove Odiseje, Petar Jevremović će ukazati na svojevrsni paradoks - naime, iako nada podrazumeva (nekakvo) znanje, ono, po logici stvari, izlazi iz okvira uobičajeno shvaćene racionalnosti. Duboko u zaleđu misli koja se nada leži komplikovan splet narcističkih investicija, sirovog afektiviteta i mnoštva (za samu stvar formativnih) priča. Upravo to nadu čini graničnim fenomenom; fenomenom koji se, nužno, nalazi na granici između dinamike neke uvek konkretne ličnosti i dinamike grupe kojoj ta ista ličnost pripada.

* * *

Bojan Blagojević će u svom izlaganju predstaviti antireprezentacionalistički pragmatizam Ričarda Rortija. Na tragu Džona Djuija, Rorti smatra da odbacivanje platonizma i ideje uma kao ogledala prirode otvara mogućnost da uvidimo da poverenje, društvena saradnja i društvena nada jesu početak i kraj čovečnosti same. Umesto pretenzije ka uvidu u večne, aistorijske realitete, na kojoj se zasnivaju tradicionalne filozofske rasprave, Rorti zagovara koncepciju filozofije kao solidarnog dijaloga koji za svoj predmet ima „snalaženje" u svetu, sa svim problemima koje ono uključuje. Budući da to sa sobom nosi i potrebu za redefinisanjem ključnih filozofskih pojmova, Rorti zagovara istinu bez korespondencije sa stvarnošću, svet bez supstancija i suština i etiku bez principa.

Sledećeg četvrtka, 31. oktobra, nastavićemo emitovanje zvučnih zapisa sa ovog naučnog skupa.

Urednica emisije Tanja Mijović.