Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Predstava Vetilator nastala je na osnovu adaptacije, odnosno radikalne aktuelizacije komedije Karla Goldonija Lepeza. Kako se kaže u prologu, radnja predstave događa se u dalekoj budućnosti, posle velike kataklizme izazavane klimatskim promenama, a akteri više nisu ljudi o kojima je pisao Goldoni, već neobični mutanti nastali kombinacijom ljudi i životinja. Tako će i dramatis persone iz Goldonijeve komedije del arte, inače tipizirani likovi - škrti starac, bogata udavača, raspusna kurtizana, mudra služavka, dovitljivi sluga, nadobudni a priglupi plemić - u novosadsko-koparskoj predstavi postati psi, mačke, kokoške, prasići, koze, začevi i tako dalje. Svaka od ovih životinja će, baš prema konvencijama iz basni, ne samo govoriti svojim jezikom, nego će dobiti i osobine ljudi. Kombinovanje različitih jezika neće se svesti samo na mađarski i slovenački, jer su i Kopar i Novi Sad višenacionalne sredine, te će Ivancove „životinje" progovoriti sve jezike kojima se priča u ovim gradovima. Ipak, ni u ovom kontekstu Goldoni neće biti izneveren: u ovoj predstavi sve je njegovo - i likovi, tipizirani karakteri, i intrige kakve će konstruisati zaplet, i ljubavne spletke, i nesporazumi, pa i srećni rasplet. Osim toga, kako piše Aleksandar Milosavljević: „pokazaće se da je zahvaljujući odličnoj glumačkoj igri u Ventilatoru plasiran još jedan jezik - pozorišni. Spoj šablona svojstvenih komediji del arte i odlične glumačke interpretacije omogućio je funkcionisanje scenskih obrazaca karakterističnih za teatar, pa je, urkos upotrebi različitih jezika, sve što se na pozornici dešavalo bilo jasno i razumljivo i bez inače obaveznih titlovanih prevoda. Naime, sve što je Goldoni zamislio i napisao funkcionsalo je u naizgled apokaliptičnoj stvarnosti humanizovanih životinja kojima više ništa nije preostalo osim ljubavi. Maske koje determinišu karaktere, snaga scenskog pokreta, izrazi lica i ton glasa omogućili su funkcionisanje teatarskog rečnika. Pomenuta ljubav je ovde svedena na renesansnu radost, rasterećena je srednjevekovnih sholastičkih filozofiranja i romantičarskog svetskog bola, i manifestovala se kao čista, nepatvorena radost; pre svega, kao radost pozorišne igre koja se nužno morala preliti i u gledalište".

Čitala Biljana Jovanović.
Urednica emisije Tanja Mijović.