Operska sezona Euroradija 2018/19 – Verdi: Falstaf

Čućete snimak opere „Falstaf” Đuzepa Verdija, zabeležen 19. jula prošle godine na predstavi održanoj u Kraljevskoj operi Kovent garden u Londonu, kada je glavnu ulogu tumačio Brin Terfel uz izuzetnu podelu pevača među kojima su bili Sajmon Kinlisajd kao Džon Ford, Ana Marija Martinez kao njegova supruga Alisa Ford, Ana Prohaska kao njihova ćerka Naneta, Meri Meklohlin kao Meg Pejdž, Mari-Nikol Lemju kao Gospođa Kvikli, Frederik Antun kao Nanetin udvarač Fenton, Piter Hor kao Doktor Kajus, dok su Majkl Kolvin i Kreg Koukli izvodili uloge Falstafovih sluga Bardolfa i Pistola. Horom i orkestrom Kovent gardena dirigovao je Nikola Luizoti.

Verdijeva poslednja opera zadržava tipične karakteristike njegovog stvaralaštva: izuzetnu melodijsku invenciju, humanistički pogled na likove i fascinaciju Šekspirom. Ali atipična je po tome da je u pitanju komedija i da u svojoj kompozicionoj konstrukciji anticipira modernističko sažimanje i značenjsku neuhvatljivost. Put koji je Verdi prošao od tradicionalnih „opera sa numerama", sa velikim arijama i patriotskim horovima, do Falstafa je izuzetno neobičan i neuobičajen i govori o kompozitorovoj ukorenjenosti u operski žanr koji je uspeo da savlada do te mere da ga je i suštinski transformisao.

Istoričar Geri Vils pak, primećuje da: „Verdijeva opera nije velika samo zato što je Falstaf tako značajan lik. On stvara okolo sebe svet koji je veći od njega. On i svi ostali na sceni, se susreću sa snagom duha koja je jača od njih - to su žene... opera u svom srcu nosi one koje Alisa Ford naziva Veselim ženama vindzorskim. One ne samo da potcrtavaju Falstafovu pompeznost, one takođe leče Fordovu ljubomoru, a osujećuju i njegov plan da stane na put braku između Fentona i Nanete."

Verdi je Falstafa napisao u osamdesetoj godini života. Svoj celokupan operski opus je, tako, krunisao remek-delom u domenu komične opere. Falstaf ima tri čina, a libreto, prema Šekspirovoj komediji Vesele žene Vindzorske, napisao je Arigo Boito. Premijerno izvođenje Falstafa, kojeg mnogi nazivaju i „Verdijevim muzičkim testamentom", održano je u Milanskoj Skali 1893. godine.

U svom autorskom tekstu, cenjeni operski režiser i autor postavke, Robert Karsen, iznosi sud da „Falstaf nije samo poslednja opera osamdesetogodišneg kompozitora, već i izuzetno originalno remek-delo, koje pokazuje da je kompozitor postao apsolutni majstor umetnosti muzičkog teatra. Ova opera pokazuje scensku umetnost punu radosti života koju je stvorio jedan izuzetno stari čovek, unoseći u nju svežinu i energiju mladosti. Karsen takođe primećuje da je Verdi u svoju komediju utkao izuzetno precizni pogled iskusnog posmatrača ljudske duše i ponašanja. Tu ima mesta i za Fordovu ljubomoru, i za maliciju, i za nevinost mladih, ali i za njihovu snalažljivost. U Falstafu Verdi ne beži od lepote i apsurdnosti ljudskog života - od uživanja u jelu, piću i ljubavi, do povišenih emotivnih stanja. Tako u operi susrećemo fini sloj melanholije i mirenja sa starošću, oličenim posebno u liku Džona Falstafa”.

Urednica Ksenija Stevanović



broj komentara 0 pošalji komentar