Majstori baroka – Đovani Mosi

Rođen u Rimu u osmoj deceniji 17. veka, Đovani Mosi prve poduke iz muzike dobio je od svog oca, koji je svirao violu i koji ga je uveo u muzičke krugove Rima. Karijera ovog umetnika može se podeliti u tri perioda. Prvi period trajao je do 1715, kada se pojavljivao redovno kao instrumentalista na palatama kardinala i prinčeva. U drugom periodu, od 1716. do 1733, posvetio se stvaranju instrumentalnih kompozicija, te je u Amsterdamu objavio tri zbirke sonata i tri zbirke koncerata. Tokom trećeg perioda, od 1733. pa do smrti 1742. redukovao je svoje profesionalne angažmane i prestao je da komponuje, te je bio aktivan samo kao muzičar i pedagog na dvoru Baldasarea Odeskalkija.

Sviračka karijera Đovanija Mosija najbolje se ogleda u njegovim kompozicijama - solo sonatama i koncertima, prvenstveno zbog virtuoznog tretmana deonica violine. Napisao je 36 violinskih sonata, da kijeza i da kamera. Mosija su tokom života, što se zadržalo i do danas, nazivali sledbenikom Korelija, prvenstveno zbog izrazitih sličnosti između njegovih sonata iz opusa broj 1, koje ćemo predstaviti u emisiji, i Korelijevih sonata iz opusa 5. Naime, poznato je da su Korelijeve sonate objavljene 1700. godine, postale stožeri baroknog repertoara, na koje su se potom ugledali mnogi barokni majstori. Bez obzira na originalnost Mosijevih dela i slobodnija harmonska rešenja, uticaj Korelija je očit, pre svega u pogledu formalnih obrazaca.

Autorka emisije Jelena Damjanović