Aleksandar Milosavljević: O predstavi „Ljubav u Savamali”

Konstatacija da bi, potencijalno, naslov komada Ljubav u savamali mogao da glasi i Romeo i Julija iz Savamale, po mišljenju Aleksandra Milosavljevića, mogao bi donekle da nagoveštava o čemu je Ivan M. Lalić pisao. Ipak, parafraza naslova Šekspirove tragedije nije sasvim adekvatan putokaz, već i zato što je naš autor napisao komediju. Lalićev Romeo se zove Ahmed i u Savamalu dolazi iz Avganistana i sa sobom, osim uobičajenog bagaža ratnih trauma, dovodi i trudnu ženu koja će na porođaju u Beogradu preminuti. Istina, kako se priča razvija doznajemo da porodilja nije Ahmadova supruga već snaja, žena njegovog brata, ali i da mladi Avganistanac njeno dete, a svog sinovca, ima nameru da tretira baš kao da mu je sin. Ovdašnja Julija se u komadu zove Sara; Beograđanka je i uspešno se bavi borilačkim sportovima - što je i prirodno s obzirom na to da je rođena i da živi u četvrti koja je, i pre no što je nestala pod naletima bagera, bila poznata po ozbiljnim gradskim fajterima. Sarinu majku upoznajemo kao gorljivu zagovornicu borbe za ljudska prava i večitu aktivistkinju nevladinog sektora, dok je, s druge strane, njen otac konzervativni nacionalista i nepomirljivi zastupnik srpskih državnih interesa. Tu su još i komšija Bogdan, smetenjak od koga se jedino može očekivati da pravi pometnju, lokalni policajac Stojan koji u potpunosti korespondira sa kod nas uvreženom slikom o predstavnicima vlasti, te napokon Lizet, novinarka Si-En-En-a koja će u Lalićevom komadu biti preoblikovana u dobru vilu koja, uprkos nesumnjivo iritantnom i nametljivom ponašanju, ovoj priči obezbeđuje srećan kraj.

Reditelj Darijan Mihajlović ovom komadu pristupa s jasnom idejom da od teksta treba da nastane dopadljiva predstava, u kojoj će svi potencijalni dramski tonovi ustupiti mesto komici, a rezultat mora da bude smeh publike. Tako je nastala još jedna hit predstava Zvezdara teatra, koji je već izvesno vreme inaugurisan u jedno od dva ili tri prestonička bulevarska pozorišta u koja publika hrli da bi se razonodila. Tako je i Ljubav u Savamali pozorišni projekat u kojem će potencijalno atraktivna tema biti tretirana na jednostavan način, ponajpre komedijski, da bi do izražaja došla glumačka imena koja su poznata i popularna kod šire publike, pre svega gledalaca popularnih televizijskih serija.

Glumačka igra je u ovakvom kontekstu u svakom smislu bila prilagođena primenjenom rediteljskom postupku: bila je zasnovana na opuštenosti kakvu publika vazda očekuje od bulevarskog pozorišta, izbegavala je svaku moguću komplikaciju, uključujući i preterano ozbiljno udubljivanje u likove, a podrazumevala je, naprotiv, potrebu da dramatis persone u potpunosti ispune očekivanja gledalaca, da im budu simpatični, često i po svaku cenu. Upravo su to gledaocima pružili Feđa Stojanović, Elizabeta Đorevska, Branko Vidaković, Lena Bogdanović, Mina Sovtić, Nikola Šurbanović i, pre svega, Milan Vasić, koji je šarmantno, kozerski fino i muzički raspevano tumačio lik Ahmeda, ocenjuje Aleksandar Milosavljević.

Čita Dušica Mijatović.
Urednica emisije Tanja Mijović.