Vek harmonike – Kompozicije Alberta Posadasa

U muzičkoj poetici Alberta Posadasa mogu se uočiti tri dominantna pravca koja razvija u svojim ostvarenjima. Prvi podrazumeva elaboraciju matematičkog principa kombinatorike koji je krunisan teorijom fraktala. Fuzija između matematike i muzike rezultat je želje da se u muziku prenese uređeni sistem koji reguliše prirodu, a na kome, po mišljenju autora, počiva matematika. Druga linija obrađuje akustičke mogućnosti svakog instrumenta, dok naredna, treća, uspostavlja vezu između muzike i ostalih umetnosti, kao na primer arhitekture. Relacija prostor-vreme je postignuta primenom nerazdvojivih dimenzija i proporcija arhitektonskog principa na različite muzičke parametre.

Na početku emisije čućete kvintet pod nazivom Traktat o nedostižnom za bariton saksofon, bas klarinet, harmoniku, violončelo i kontrabas iz 2013. godine, napisan za ansambl Akroš Not. U ovoj kompoziciji, prema rečima muzikologa Hosea Luisa Besade, Posadas pribegava impresivnoj zvučnoj „žestini", ali sa druge strane istražuje i frekventna područja instrumenata. U tom smislu, deo naslova „o nedostižnom" aludira na određene zvuke koje proširenim tehnikama proizvode duvači ili preparirani gudači, čime se određene frekvencije filtriraju. Posadas je sastavu pridružio i harmoniku, smatrajući da će njene zvučne mogućnosti obezbediti fuziju različitih zvučnih boja.

U drugom delu emisije čućete Posadasovu kompoziciju pod nazivom Svetlost tame iz 2010. godine. Delo je inspirisano istoimenom izložbom francuskog slikara Pjera Sulaža. Naime, slikar u svojim radovima tehnikom nanošenja boje postiže efekat, kako kaže Hose Luis Besada „uzdizanja svetlosti iz tame, koja se potom transformiše kroz odraz". Inspirisan Sulažovim stvaralaštvom, Posadas je na sličan način pokušao da transformiše muzički materijal.

Urednica emisije Marija Vuković.