Majstori baroka

Frančesko Bonporti, rođen u Trentu 1672. godine, bio je talentovani kompozitor instrumentalne muzike. Kao i mnogi drugi autori epohe, ni on za života nije dobio odgovarajuće priznanje. Bonporti je poticao iz ugledne porodice koja je njegovo obrazovanje usmerila ka oblasti humanističkih nauka. Međutim, dok je studirao u Rimu, pokazivao je veliki entuzijazam za muziku i uzimao časove violine kod Korelija, a kompozicije kod Pitonija. Bonportijevi roditelji nisu imali razumevanja za ove aktivnosti, smatrajući muziku neozbiljnim hobijem. Uprkos njegovom radu pri katedralama u Trentu i Padovi kao i mnogobrojim kompozicijama, ovaj posvećeni zaljubljenik nikada nije uspeo da se izbori za status profesionalnog umetnika, te se na partiturama koje je objavljivao potpisivao kao „Diletant u muzici" ili „Gospodin iz Trenta".

Godine 1911. muzikolog Verner Volfhajm dokazao je da su četiri kompozicije pripisivane Johanu Sebastijanu Bahu, zapravo Bonportijeva dela, te da je verovatno Bah imitirao Bonportija naslovljavajući kompozicije za violinu i kontinuo terminom Invencije. Na taj način, Bonportijev rad je naknadno prepoznat i odgovarajuće vrednovan.

Kao što je bio slučaj i sa drugim severnoitalijanskim kompozitorima njegove generacije, Bonporti je svoj muzički jezik stvarao po uzoru na stvaralački jezik Korelija. No, u odnosu na njegove savremenike koje je najviše okupirala forma, Bonporti se pak najviše usmerio na melodijski rad. Osnovni nedostatak njegovog opusa jeste u tome što nije sledio konzistentnu stilsku liniju, a to je bila direktna posledica pokušaja da komponuje namenski i zadovolji eventualne poslodavce, te tako nije uspeo da razvije sopstven i prepoznatljiv izraz.

Urednice emisije Sanja Kunjadić i Jelena Damjanović