Imaginarni pejzaži

Kristijan Fenes je svoj prvi album posle četvorogodišnje pauze napravio u produkcijski „skučenim" uslovima u Beču. Naime Fenes kaže da je privremeno morao da preseli svoju opremu u malu sobu u svom stanu, gde je započeo da radi na novim kompozicijama koristeći samo slušalice kao monitoring procesa. Ova situacija ga je podsetila na stvaranje njegovih prvih snimaka 90-ih godina u „kućnoj radinosti". Isprva frustriran, umetnik je uspeo da produkciona ograničenja pretvori u inspiraciju za stvaranje koristeći minimalni setup - gitaru i kompjuterske max-msp pečeve. U neku ruku album Agora donosi sa jedne strane osvrt na Fenesovu dvadesetogodišnju karijeru, dok sa druge otvara i do sada manje prisutne zvučne svetove u ostvarenjima ovog umetnika. Oni koji se prvi put upoznaju sa Fenesovim zvukom čuće sve njegove karakteristike - kompleksni, svetlucavi, granularni dron, izuzetno zasićen, gotovo „simfonijski" bogat u čijoj osnovi se nalazi zvuk gitare - kako u njenom akordskom potencijalu, tako i u ulozi predvodnika nesputane i inspirisane melodičnosti. Fenes sam govori o svedenosti tih incijalnih gitarskih „kapisli" - u poređenju sa umećem velikih džez majstora poput Majlsa Dejvisa koji je bio čuven po svom lapidarnom zrelom stilu lišenog virtuoznih pasaža. Kvalitet tona, ističe Fenes, je ono što je razlikovalo Majlsa u odnosu na sve ostale. U neku ruku, on od svoje gitare stvara jedno takvo oruđe - instrument tona koji pobuđuje široku, epsku i evokativnu lepotu reverberacije zvuka. Sa druge strane, čujemo kao na primer u završnoj numeri We Trigger the Sun neke nove akcente - poput sintisajzerskih upliva kojih ima, kako to i sam umetnik priznaje, više nego u drugim njegovim ostvarenjima. Ipak, osnovna karakteristika albuma Agora jeste mir, zrelost i proživljena emotivnost koja dolazi sa akumuliranim iskustvom i sigurnošću u sopstvene poetičke i estetičke izbore koji čine ono „autentično" što je najteže doseći u umetnosti.

Urednica Ksenija Stevanović