Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

U predstavi Pad Kokan Mladenović sprovodi rediteljsko-teatarsku analizu aktuelne stvarnosti, ukazujući na suštinu kapitalizma kao ishodišta zla, kojem je manipulacija nacionalizmom, baš kao i u slučaju ovih naših prostora, zapravo poslužila kao pripremanje adekvatnog terena za ono što će tek da usledi - za bespoštednu i brutalnu privatizaciju, za sveopštu rasprodaju svih nacionalnih resursa, ali i za pojavu sve većeg broja ljudi svedenih na najprostiju radnu snagu, te za bahati odnos novoobogaćenih domaćih ili inostranih investitora prema radnicima i radu uopšte. Pažnja je usredsređena na osobe o čijim stradanjima i pogibijama mediji svakodnevno izveštavaju a da pri tome uopšte ne pominju imena žrtava, nego ih predstavljaju inicijalima ili ih svode na broj u okviru statističkih podataka. Javnost, dakle, nikada ne sazna ko su ljudi koji bezmalo svakodnevno stradaju na mnogobrojnim ovdašnjim gradilištima, a država nas jedino informiše o tome da li su bili prijavljeni ili su angažovani „na crno", komentariše Aleksandar Milosavljević.

Svesno izbegavajući dokumentaristički pristup ovoj temi, Branislava Ilić i Kokan Mladenović dramsku priču pripovedaju iz vizure devojčice, tinejdžerke, ćerke nastavnika muzičkog koji odbija da uđe u političku stranku pa zato ostaje bez posla u školi, te je prinuđen da radi na gradilištu. Osnovu priče čini gotovo šematizovana situacija koju podržava jasna polarizacija na pozitivne i negativne likove. Razume se, Otac i Ćerka su pozitivni, dok negativne aspekte tranzicione stvarnosti reprezentuje Službenica, koja štiti interese projekta i praktično posreduje između nepoznatog investitora, radnika i javnosti. Osim na snažnoj priči, predstava je utemeljena i na precizno i jasno formulisanom stavu i na maštovitosti; ona započinje animiranim filmom koji na stilizovani način prikazuje pogibiju oca glavne junakinje, a zatim se nižu flešbekovi koji uspostavljaju realnu hronologiju dešavanja.

Urednica emisije Tanja Mijović.