Direktan prenos iz Metropoliten opere – Rihard Štraus: Kavaljer s ružom

Zvezde ove predstave su sopran Rene Fleming u ulozi Maršalice i Elina Garanča kao Oktavijan. Režiser Robert Karsen smestio je radnju opere u poslednje godine Habsburške monarhije, podvlačeći tematiku klasnog društva i konflikta bogatom scenografijom u pozlati i crvenom damastu. Ulogu barona Oksa tumači Ginter Grojsbek, a Sebastijan Vajgle diriguje ovu najgrandiozniju Štrausovu operu.

Američki sopran Rene Fleming, koja je na sceni Meta tumačila čitav niz rola od trenutka kad je debitovala još 1991. godine, ove sezone se povlači i specijalno za nju postavljen je Štrausov Kavaljer s ružom. Letonski sopran Elina Garanča nastupa u Metu skoro jednu deceniju, a ove sezone tumačila je upravo tu tzv. sopransku ulogu u pantalonama - Oktavijana. Ulogu Sofi peva američki sopran Erin Morli, a barona Oksa austrijski bas Ginter Grojsbek, koji je na sceni Meta debitovao 2010. godine.

Radnja opere Kavaljer s ružom, premijerno izvedene u Drezdenskoj dvorskoj operi 1911. godine, smeštena je u idealizovani Beč iz prošlosti i odvija se oko lika mudre svetske žene koja je zaljubljena u mnogo mlađeg ljubavnika. Na kraju, prisiljena je da prihvati zakon vremena i ustupi svog dragog mlađoj i lepšoj naslednici.

Fascinantni libreto Huga fon Hofmanstala vešta je kombinacija komedije, sanjalačke nostalgične fantazije, prave ljudske drame i lakih ali upečatljivih elemenata filozofije i društvenog angažmana.

I Štrausova veličanstvena partitura, s druge strane, funkcioniše na nekoliko nivoa sa svojom kombinacijom mocartovske prefinjenosti i vagnerovske epske grandioznosti. Štraus je, inače, komponovao impresivan opus orkestarskih dela i solo-pesama pre nego što je drugi deo svoje neobično plodne karijere posvetio muzičkoj sceni. Njegova prva opera Elektra iz 1909, označila je početak saradnje sa bečkim piscem i pesnikom Hugom fon Hofmanstalom, koji će za Štrausa napisati još pet libreta u toku narednih 20 godina, što predstavlja najizuzetniji primer partnerstva u istoriji pozorišta.

U originalnoj koncepciji radnja opere smeštena je u Beč polovinom XVIII veka. Prave istorijske reference mešaju se, s jedne strane sa fikcijom ('otmeni običaj' da se verenici pokloni srebrna ruža, koji zapravo nikad nije postojao), a s druge sa anahronizmima (bečki valcer još nije postojao u to vreme). Zahvaljujući toj mešavini stvara se zavodljivi mitski pejzaž, ceremonijalni i nestvarno lep Beč iz mašte. Štraus i Hofmanstal kreirali su delo u kojem se, poput tipičnih opera-bufa iz istog vremena, cela fabula plete oko prerušavanja, udvaranja, kompromitovanja neprikladnog prosca i srećnog završetka za mladi par.

Urednice prenosa su Maja Čolović-Vasić i Gorica Pilipović.