Музеј звука – Дела Мануела Кардоза

Рођен 1566. године, Кардозо је музичко образовање стекао у Катедрали у Евори, а потом је приступио кармелићанском манастиру у Лисабону, где се и замонашио 1589. године и наредних шест деценија радио као капелмајстор. Кардозо је живео у политички нестабилном периоду, током такозване „кризе португалског наслеђа" када је земља на шездесет година изгубила независност и потпала под власт шпанске круне. Док је са једне стране земља била у политичком ковитлацу, у музици је трајало „златно доба" током оличено стваралаштвом Педра де Кришта, Дуартеа Лобоа и Мануела Кардоза.

Као свештено лице и капелмајстор кармелићанског манастира, Кардозо је компоновао пре свега духовна дела, најчешће мисе и мотете, од којих ће многи бити посвећени Жоау, војводи од Брагансе, односно будућем португалском краљу Жоау IV, који је иначе сам писао музику.

Кардозова музика осликава виталност традиционалног контрапунтског стила у деценијама након што се Европом увелико проширио ранобарокни идиом. Његова дела обликована су по узору на Паластринин стил, вешто написана и префињена, са пажљивим третманом дисонанци и повременом употребом вишехорског стила. Највећи део опуса овог уметника уништен је током Лисабонског земљотреса 1755. године, а до нас су стигле три збирке миса, од којих су многе засноване на мотетима који су приписивани Жоау IV, као и Палестрининим делима.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић