Нова дискографија

Поменута дела представљају ране романтичарске експерименте са симфонијским жанром, из пера аутора чија ће имена постати синоним за ову музичку епоху. Обе симфоније су настале у релативно раним стваралачким фазама аутора и одишу истом малдалачком свежином и снажним оптимистичним погледом на живот. Настала су у размаку од двадесет пет година, а како нас то подсећа и текст у програмској књижици, управо је захваљујући Шубертовим симофнијским радовима, прецизније његовом Деветом, „Великом" сифмонијом, Шуман био инспирисан када је почео рад на својој Првој симфонији.

У својој Трећој симфонији, осаманестогодишњи Шуберт је коначно успео да се отргне од снажног утицаја савременика и да пронађе сопствени музички језик. Иако дело није никада јавно изведено током његовог живота, дочекано је са великим одушевљењем 1881. године када је коначно представљено Лоднонској публици. Са друге стране, Шуманова „Пролећна симфонија" доживела је веома успешну премијеру 1841. године, када је лајпцишким Гевандхаус оркестром дириговао Феликс Менделсон.

Оба дела Баварски симфонијски оркестар под управом Мариса Јансонса изводи на очаравајући начин, испуњен радошћу, али и сигурношћу и елеганцијом. Њихове интерпретације забележене су током два јавна извођења у Херкуловој дворани у Минхену, у распону од три године, али осим завршног аплауза, готово да нема додатних шумова који би указали да није реч о студијском снимку.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић