Музеј звука

Композитор, оргуљаш и теоретичар Михаел Преторијус био је један од најсвестранијих уметника свог доба и значајна фигура немачке музике на прелазу из ренесансне у барокну епоху. Током педесет година живота, оставио је толико обиман композиторски опус, да је у његовом тротомном теоријском трактату Синтагма Музикум чак двадесет осам листова посвећено списку његових дела. Међутим, велики број Преторијусових композиција је нестао, а од корпуса световне музике, сачувана је само једна збирка инструменталних француских плесова под називом Терпсихора из 1612. године. Насловљена према имену грчке музе, заштитнице плеса, ова збирка је садржавала игре које је требало да „забаве и улепшају владарска славља и банкете". Колекција Терпсихора је настала када је Антоан Емро, управник балета на двору Војводе од Брунсвика, од композитора тражио да плесне мелодије обради у четворогласном или петогласном слогу. У већини композиција, Преторијус је додао бас и унутрашње гласове, а довршену збирку посветио је Војводи, са обимним предговором у којем је нагласио да је реч о мелодијама и песмама које су компоновали француски уметници, познати пре свега као добри виолинисти или лаутисти. Док је у Француској била пракса да на двору наступају ансамбли састављени од гудачких иструмената, у немачким земљама је избор инструментације пре свега зависио од контекста извођења, као и од још увек присутне средњовековне праксе разликовања инструмената коришћених у затвореном и на отвореном простору. У емисији ћете ове плесове слушати у извођењу ансамбла Њу Лондон Консорт под управом Филипа Пикета, у којем поред гудачких наступа и обимна дувачка секција сачињена од читавог низа ренесансних инструмената, попут корнета, сакбута, блок флаута, крумхорни, шалмаја, шриара и других.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић