Грамофонија – Оркестарске композиције Чарлса Ајвза

Ове записе реализовали су Вилма Коцарт и Роберт Фајн, брачни и продуцентски пар који је значајно утицао на историју продукције уметничке музике. Фајн је своју каријеру започео у америчкој војсци крајем четрдесетих година, а затим је радио као сниматељ у њујоршким студијима. У овом периоду је формирао своју особену технику снимања једним микрофоном, која ће га учинити познатим широм САД. Како би побољшао овај поступак, започео је рад у компанији Меркјури која је већ била позната као произвођач снимака високог квалитета. Ту је упознао и своју будућу супругу са којом је усавршио снимање једним микрофоном, те је ово двоје продуцената већи део педесетих година провело на путовањима широм света, реализујући уникатне снимке чувених класичних музичара тог доба. Међутим, са појавом стерео технологије, снимање једним микрофоном постаје све мање атрактивно, те се након низа неуспелих експериманата, продуцентски пар одлучује за нови, троканални метод снимања којим ће потврдити свој престиж и у наредним годинама. Плоча коју вечерас емитујемо, настала је управо као један од раних успешних огледа у снимању са три уместо са једним миркофоном, које ће током шездесетих година постати стандард компаније Меркјури за све плоче. Снимци су реализовани у сали Истмен театра у Њујорку 5. маја 1957. године, а запис је са траке на плочу пребацио Џорџ Пирос.

Пирос је био један од најзначајнијих сарадника пара Коцарт-Фајн, будући да је за њих развио метод трансфера троканалног снимка на стерео плочу којим је успео да очува непосредност и интензитет "златне ере" моно технологије, истовремено користећи могућности просторне пројекције са два канала. Занимљиво је да је у почетку развоја троканалног снимања, идеја овог продукцијког тима била да компанија Меркјури покрене сопствени троканални стандард за кућну репродукцију, који би био супериорнији како од моно тако и од стерео звука. До комерцијалне реализације ове идеје није дошло, али без обзира на то, методе снимања на траку са три микрофона и трансфера таквог снимка на двоканалну плочу које су ових година развијене у компанији Меркјури, остаће трајно у употреби, доказујући своју флексибилност у готово свим музичким жанровима.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић