Постистина у савременом добу – говори Ненад Цекић

Иако је термин „постистина" својевремено проглашена за „реч године", тешко је објаснити шта он тачно означава и чему треба да послужи. Сва је прилика да је реч о једном метаетичком маневру заснованом на давно препознатом механизму „убеђивачких дефиниција", сматра Ненад Цекић. Све „убеђивачке дефиниције" за циљ имају преусмерење става „публике" са једног појмовног (дескриптивног) значења неког термина на друго (новопонуђено) дескриптивно значење. У оваквим (ре)дефиницијама позитивни вредносни набој одређеног термина преусмерава се ка „пожељном" дескриптивном садржају - оном садржају који и јесте циљ „убеђивања". У случају „постистине" реч је о сличном покушају. Увођење новог термина „постистина" није ништа друго него инверзно убеђивачко дефинисање једног појма са јасним позитивним вредносним значењем - појма „истине". Међутим, инверзија је двострука: у случају „постистине" није реч о убеђивачкој прикривеној промени појмовног („дескриптивног") значења, већ о инверзији (позитивног) вредносног значења. Термин „постистина" није ништа друго до инверзни убеђивачки (ре)дефиниенс термина „истина" којим истини треба да буде одузета позитивна вредносна компонента, али без промене дескриптивног значења. Међутим, базични механизам манипулације значењем је у случају свих „јанусовскх појмова" исти: дескриптивно и вредносно значење су увек у међусобној спрези, што и омогућава убеђивачко (суштински: обмањивачко) „дефинисање" - то јест „објашњење" којим се значење замагљује а не разјашњава.

Следећег петка, 28. јуна, наставићемо емитовање звучних записа са овог научног скупа.

Уредницa циклуса Тања Мијовић.