Оперска сезона Еурорадија 2018-2109 – Кавалеријa рустиканa и Пајаци

Кавалијера рустикана Пјетра Маскањија премијерно је изведенa 17. маја 1890. године у театру Костанци у Риму. Либерто су написали Ђовани Тарђони-Тоцети и Гвидо Менаши према мотивима истоимене новеле и комада Ђованија Верге. Сам позоришни комад је први пут постављен шест година раније у торинском театру Карињано када је улогу Сантуце тумачила легендарна италијанска драматичарка Елеонора Дузе.

Маскањи је видео представу, али је рад на опери започео две године касније када је у новинама Ил Секоло видео оглас издавача Сонцоња за конкурс за једночину оперу. Пошто је 1889. године завршио дело, Маскањи је део партитуре послао Пучинију, који ју је проследио Ђулију Рикордију. Но, славни издавач није препознао потенцијал овог дела, изгубивши тако златну прилику да убележи велики успех. Довољно је рећи да је Кавалерија рустикана победила на поменутом конкурсу, а потом направила велики профит издавачкој кући Едоарда Сонцоња, који је омогућио да се дело изведе у театру Костанци у Риму. Опера је доживела до тада ретко виђен успех – забележено је да је Маскањи 40 пута излазио да се поклони публици на самој премијери. Убрзо је Кавалерија рустикана освојила Европу и Америку, као и друге континенте. Само за Маскањијевог живота изведена је 14.000 пута. Занимљиво је да је ова „пунокрва италијанска" опера била одлично примљена и на немачком говорном подручју – на пример Густав Малер ју је уврстио у програм Бечке опере, а њени поклоници су били и Вајнгартнер као и Херберт фон Карајан.

Пајаци и Кавалерија Рустикана се најчешће изводе једно за другим на оперским позорницама, рефлектујући генезу Леонкаваловог остварења. Наиме, после успеха Маскањијеве Кавалерије музички издавач Сонцоњо је трагао за другим делима које имају снажне, емотивне приче и када му је Леонкавало понудио либрето о љубавној причи и љубомори у трупи путујућих глумаца, он није оклевао да је поручи.

Сиже се базирао на новинском извештају из црне хронике, а предложак је написао сам композитор. Једночина структура Кавалерије није одговарала драматуршки комплекснијем заплету „комада у комаду" Пајаца, за који је било потребно направити рез између реалног живота глумаца и представе у којој се дешава други чин. Ипак, Леонкавало је два чина кондензовао на напетих 70 минута, те је премијера, одржана 21. маја 1892. године у миланском Театру дал Верме, донела очекиван успех. Ускоро је опера извођена широм света и преведена на све европске језике, а улога Канија је постала обавезна за све велике теноре од Каруза до звезда данашњице. Занимљиво је да је управо Карузово извођење арије Веси ла ђуба из 1902. године била прва плоча продата у милионском тиражу у историји.

Уредница Ксенија Стевановић