Карл Марија Вебер: Еуријанте

И ова херојска романтична опера у основи свог сижеа бави се питањем верности. У средњовековној Франуцуској, племенити гроф Адолар је верен за осећајну Еуријанте којој се удварао и гроф Лизиарт али неуспешно. Гоњен љубомором Лизиарт жели да уништи срећу младог пара. Он успева да испровоцира Адолара, који стално истиче изузетност своје веренице, да прихвати бесмислену опкладу која треба да потврди Еуријантину честитост. Ипак, Лизиарт не успева да заведе младу девојку. Зато он ступа у савезништво са подједнако љубоморном и малициозном Еглантин која пати због неузвраћене љубави према Адолару. Еглантин успева да од Еуријанте сазна непријатну тајну Адоларове породице за коју се заклела да је никада неће открити. Наиме, Адоларова сестра Ема је извршила самоубиство попивши отров из свог прстена пошто јој је љубавник погинуо у бици. Од тада њен дух лута породичним замком. Њена душа ће се смирити тек када прстен који јој је донео смрт оросе сузе некога потпуно невиног и тужног. Овај прстен, који су Еглантин и Лизиарт однели из гробнице, постаје крунски доказ о Еуријантином неверству. Адолар се пред целим двором одриче свог богатства и своје веренице, коју прогони у дивиљну шуме иако она инсистира да је невина. У последњем тренутку проналази је краљ са својом свитом и спасава је од глади. Еуријанте му тада отркива заверу против ње и Адолара. У међувремену Еглантин и Лизиарт су се одлучили да своје савезништво крунишу браком, али кривица коју носе не даје им мира. Еглантин губи разум мислећи да је победила своју супарницу и открива своја недела. Адолар се каје због својих поступака, али тада краљ позива Еуријанте да се појави пред свима. Она доброћудно опрашта Адолару његову бесмислену опкладу и потоње оптужбе. Љубавници се мире, а Емина душа коначно налази мир јер су сузе невине Еуријанте оросиле њен прстен.

Уредница Ксенија Стевановић