Разум и осећајност

Гебел је рођен крај данашњег Вроцлава 1787. године, али је као и велики број његових шлеских сународника, музичко образовање стицао у Бечу, учећи са Опатом Воглером и Јоханом Албрехтсбергером. У Бечу је радио као музички директор Театра у Леополдштаду, пре него што је 1816. године отишао најпре за Лавов, а годину дана касније и Москву, у којој је остао до своје смрти 1843. године. У Москви се издражвао дајући приватне часове клавира и композиције, а међу његовим ученицима били су млади филозофи и писци попут Николаја Станкевича и Николаја Огарева, као и низ личности које ће обележити музички живот Русије, попут музичког критичара Николаја Мелгунова и пијанисте Александра Вилуана, учитеља младог Антона Рубинштајна.

Франц Ксавер Гебел је уживао велики углед у Москви, о чему сведочи и текст анонимног сарадника часописа Алгемајне музикалише цајтунг, објављен као Ин мемориам 1843. године. У њему се наводи да је Гебел „био обожаван и уважен композитор и пијаниста... неуморан у својим настојањима да унапреди музички укус". У тексту се проналази и податак да је Гебел држао часове за десет рубаља „у најбољим домовима" и да је био високо цењен „као мајстор своје уметности", као и да су у његовој кући биле одржаване концертне вечери, вероватно први камерни концерти организовани у Москви. Тада су публици била представљена дела Бетовена, али и квартети и квинтети самог Гебела, који су оставили снажан утисак на савременике, међу којима је био и Михаил Глинка.

Данас је име Франца Ксавера Гебела мало познато у Русији, али и у Европи. Његов биограф Ернст Штекел пронашао је податак да је Гебел компонова три гудачка квартета, иако су до сада пронађене паритуре само два дела - Квартета у Де дуру, који је објавио издавач Петерс у Лајпцију 1818. године и Квартет у Ес дуру, објављен у Москви 1840. године.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић