Музеј звука

Име Роберта Парсонса први пут се помиње 1561. године, записано је у рачунима Ричарда Бауера, хоровође дечјег хора у Краљевској капели, из чега се може закључити да је овај уметник био дворски музичар и пре његовог званичног именовања за члана Краљевске капеле 1563. године. Претпоставља се да је Парсонс рођен око 1535. године. Необичне околности, везање за његову смрт 1571. године, забележене су у регистрима Краљевске капеле: „Роберт Парсонс удавио се 25. јануара у набујалој реци Њуарк на Тренту, а заменио га је (у капели) господин Вилијам Берд".

Парсонс је живео у најбурнијим годинама 16. века у Енглеској, у време када су религијски сукоби, узроковани Реформацијом, претили да разоре тамошње друштво. Доминација протестантске доктрине током владавине Хенрија VIII и његовог наследника Едварда VI ускоро је била замењена агресивним повратком на католичанство, ступањем Хенријеве ћерке Марије I на власт. После Маријине смрти 1558. године, устоличењем Елизабете I као неприкосновене владарке, реформација у Енглеској је настављена, али сада у мање радикалном виду него током кратке владавине њеног брата Едварда. Тако се и у опусу Роберта Парсонса, који је стварао управо током ових турбулентних деценија, може пронаћи девет композиција на латинском, две службе на енглеском, две химне на енглеском као и мањи број световних композиција и инструменталних комада. Парсонсово најраније дело је по свему судећи Магнификат, који се наслања на традицију дела сачуваних у Хорској збирци из Итона, у којој се налазе композиције Роберта Ферфекса, Николаса Ладфорда и Џона Тавенера. Изостанак става Nunc dimittis указује да је овај магнификат био компонован за вечерњу службу, а у њему композитор на традиционални начин комбинује коралне и полифоне одсеке. Дело је написао за шест гласова, а посебно је импресивна техника канонских имитација које прожимају ово дело.

Мотет Domine Quis Habitabit заснован је на тексту 119. Псалма у којем се људима дају инструкције како да воде богоугудан живот на земљи. Претпоставља се да је ово дело настало током владавине Марије Тјудор, те да је избор текстуалног предлошка, који је композитор одабрао, био довољно неутралан да може да буде близак и католицима и протестантима. Ово дело стилски поседује више сличности са музиком која је негована у континенталној Европи, пре свега са радовима фламанских аутора, чији је утицај приметан и у химни Господе свемогући. Написано је на енглеском језику, поседује троделну форму у којој су два последња одсека исте структуре, што је било посебно популарно током владавине Едварда I. Чућете и мотет Ave Maria, једну од ретких самосталних обрада овог текстуалног предлошка у корпусу енглеске ренесансне музике, као и дела Избави ме од мојих непријатеља, Retribue servo tuo, Solemnis urgebat dies, Libera me Domine.