Грамофонија

Дину Липати изводи дела Јохана Себастијана Баха и Волфганга Амадеуса Моцарта. Плочу је објавила продукцијска кућа Колумбија 1950. године.

Липати је рођен 1917. године, за време Првог светског рата, а умро је од Хоџкинове болести 1950, са само 33 године. Иако му друштвене прилике нису погодовале, румунски пијаниста је у овом кратком периоду успео да реализује десетине снимака, а концертне акривности није прекидао ни након почетка рата, наступајући све до 1943. године и емиграције у Швајцарску. У овом периоду Липатијево здравље нагло почиње да се погоршава и он све ређе наступа, посвећујући се подучавању на женевском конзерваторијуму. Иако је данас извесно да су се први симптоми испољили знатно раније, Хоџкинова болест је дијагностификована тек 1947. године када је већ била у поодмаклој фази. Подвргавајући се агресивној терапији кортизоном, Липати је успевао да се повремено врати клавиру, а 1950. године је чак у неколико наврата боравио у сниматељским студијима, када су настали и записи које вечерас емитујемо. Нажалост, и поред краткотрајног опоравка, Липати је у децембру те године изгубио битку са опаким обољењем. Записи које ћемо емитовати су настали у јулу 1950. године у Студију 2 Радио Женеве, а реализовали су их чувени продуцент Валтер Леге и сниматељ Ентони Грифит. Плоча оригинално објављена у формату од десет инча, а Колумбија је објавила три издања, у Швајцарској, Француској и Великој Британији.

Иако је био цењен као врстан тумач класичарског репертоара, занимљиво је да Липати никад није успео да сними ниједно Бетовеново остварење. Валтер Леге сведочи да је 1949. године био у преговорима са И-Ем-Ајем око реализације албума са Бетовеновим Царским концертом који би Липати уврстио у свој репертоар и на концертним наступима. Међутим, због здравствених проблема пијанисте, до снимања ове плоче није дошло, иако постоје индиције да је заиста отпочео рад на припреми овог дела. Последња композиција коју је снимио Липати, била је иста којом је и започео своју каријеру, обрада Баховог корала „Исус, радост човекове жеље". Забележена је на његовом наступу у септембру 1950. године, три месеца пре смрти.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво