Међународни Рострум композитора у Будимпешти 2018

Представићемо првонаграђено дело у категорији композитора до тридесет година - композицију Le cafe de nuit Јана Петера де Графа. Ова оркестарска, евокативна, композиција инспирисана је истоименом сликом Винсента ван Гога. Сам аутор, рођен 1992. године, ово дело назива оркестарском фантазијом, односно оркестарским ноктурном, говорећи да је био заинтригиран кафеом као концептом, место сусрета, свакодевних проблема, али и плеса, живота, пића и одлажења од реалности, односно откривања мрачне стране људске природе.

Само дело је врло елоквентно и технички компетентно, писано уз пуно неоимпресионистичких елемената који одговарају самом ликовном узору. Истовремено, утицај односно референтно поље филмске музике је присутно као стално подсећање на изузетну „визуелну" компоненту ове композиције. Оно што је преостало од европске музичке авангарде јесу колористичке могућности, употреба „неуобичајених" звучних склопова, присуство контраста у облику атоналних елемената као тензионог поља, које отвара простор за тонална прозрачења и уређену форму.

Дело Ритуал мађарског аутора Бенса Кутрика препоручено је дело овогодишњег Рострума. То је камерна композиција написана 2017. године која црпи инспирацију из паганских ритуала повезујући их са данашњим кратким физичким романтичним сусретима, односно несофистицираном и убразном сексуалношћу данашњице. Као наративни предложак послужили су текстови Беле Хамваша о Титану - његовој снази, али и неморалности, односно потреби да се живот мора покорити силом. Сам музички ток се креће између ритмизованих одсека ритуалног типа и сегмената прозрачне фактуре, у којима се конфликт и енергија умирују.

Дело Хватач снова холандског аутора Брама Кортекаса инспирисано је „дримкечер" објектима индијанског племена Оџибве, које су и њихов заштитни амблем. Ово дело је такође написано у „пост-пост" модерном кључу, користећи већ познат арсенал оркестарских решења XX века, посебно оних које су неговали композитори окренути захукталој и мускуларној симфонијској фактури.

Композиција Ноћне молитве мађарског аутора Адама Бранденбурга рођеног 1991. године, као и претходна ослања се на поступке симфонизма XX века, без постмодерног отклона, али уз нешто отвореније посезање за узором, јер дело представља омаж Золтану Кодају чија се годишњица рођења обележавала 2017. године. У том смислу Брандебург пише композицију која као да је у потпуности уроњена у прошлост и у већ познате приказе ноћних стања од кошмара до контемплације.

Уредница емисије Ксенија Стевановић