Имагинарни пејзажи

У протеклих годну дана објављено је неколико албума експерименталне електронике, који се директно обраћају садашњем политичком тренутку у свету, на забринут и критички начин - Окрутни оптимизам Лоренса Инглиша, радови Лејланда Кирбија или Реквијем за Едварда Сноудена Метјуа Колинса. Политички контекст мишљен је као још једна, незаписана, деоница целокупне партитуре, инсистирајући притом на атмосфери трвења, несигурности и тензија, али и на општем жалобном тону једног модерног реквијема за друштво које доживљава дубоку кризу својих институција и темељних хуманистичких постулата.

Последњи албум The Center Cannot Hold Бена Фроста полази од сличне премисе, од ургенције да се о данашњем тренутку прозбори сада и овде, и ако је могуће без тражења превелике уметничке дистанце. Бен Фрост ствара албум готово експресионистичке наглашености, ослањајући се притом на неке од звучних тропова које смо већ чули у претходној деценији - пре свега оне са дабстеп ремек-дела двехиљадитих, албума Untrue британског уметника Бeриала. Ипак, Бен Фрост остаје пре свега доследан себи, то јест радикалном путу који је зацртао својим албумом Аурора. Снагу нумера постиже пре свега користећи бриткост, небрушену непосредност и себи својствен интензитет. Све ово је наглашено и кроз чињеницу да је албум снимљен за десет дана у легендарном студију Electric Audiо Стива Албинија у Чикагу. Материјал презентован на албуму је забeлежен на живим сесијама и како то Фрост наглашава ова „музика не постоји у простору, већ у одређеном простору; она је документ догађаја, собе и композитора у њој. Ова музика није у потпуности контролисана и изгледа као да се анксиозно, често насилно такмичи са својим ствараоцем". Ургенција и песимизам, у својој готово очајничкој и побуњеној аури, исијавају у свим нумерама. Сами називи такође, указују на нама блиске, али политички јасно дефинисане теме, чију демонтажу или злоупотребу видимо свакодневно. Прочитајмо неке од њих: Здравствена заштита, Праг вере, Теорија трауме, Једна Хелфајер ракета кошта 100.000 долара, Све што волиш биће избрисано са лица земље, Тужна ентропија. Док слушамо албум чини нам се да је време истекло и да свет каквог познајемо путује према неизбежној пропасти. Ово је апокалиптичан албум, чија тугованка је пуна беса спрам недоговорности и кратковидости система у којем живимо.

Уредница Ксенија Стевановић