Зоран Ћирић: После потере

„Попуштајући пред непрестаним молбама мојих савременика, прионуо сам да саставим истиниту повест о животу, авантурама и неумитној смрти Петронија Чарнојевића, познатијег као Црни Петар, чија су одважна дела и крвави злочини током неколико претходних година изазивали религиозно чуђење код једног дела људи, а дивљење или гнушање код других, иначе природно склоних осуди злочина или казне. Овог незахвалног посла латио сам се, пре свега, намеравајући да исправим многе лажне тврдње које су се појавиле по приватизованим државним медијима, телевизијским таблоидима, чак и у петпарачким романима. Таквих романа има најмање три. Сваки од њих могао би да представља живот било ког одметника, али не и Црног Петра. У њима покушава да се открије Петронијево место рођења, породично и социјално порекло, бизарни детаљи из његовог приватног живота, интимне околности које су га одвеле на отпаднички пут; подробно се описују стотине огавних гадарија које он никада није починио и које су се догодиле на местима на којима чак ни његова вампираста сенка није била присутна.

Сећање на Петронија Чарнојевића свакако бих одвојио од сећања на обичне злочинце чија су му злодела приписивана. Уосталом то налажу добар укус, грађанско васпитање, основи веронауке и, оно што је најважније, правила Службе. У складу с тим истим принципима, тежићу да његов лик и дело представим у што неутралнијем светлу. Не либећи се да му признам врлине које је поседовао – а без врлина ни у ком случају није био. Такође нећу избегавати да га осудим због његових немилосрдних злочина против човечности и овоземаљских закона. Оваква „ментална распела“ и јесу карактеристична само за ретко харизматичне, контроверзно остварене личности које су свесне своје уклете судбине...”  

(одломак из романа Зорана Ћирића После потере)