Приземљио се са преминулим инструктором

Данијела Фара, војника америчких оружаних снага без икаквог падобранског искуства, девојка је прошле суботе одвела у падобранску школу "Skydive Carolina" у Честеру, у Јужној Каролини.

Хтела је да их части по једним тандемским скоком са инструкторима, што је требало да представља њен божићни поклон. Чак су повели и Данијелову мајку да гледа.  

У авиону који се пењао на 4.000 метара, све је било у најбољем реду. Преискусни инструктор Џорџ Стил му је причао како обожава свој посао и о својих 8.000 скокова. Били су последњи на реду од око 10-так падобранаца.  

Након отприлике 1 минута уживања у слободном паду, 49-годишњи инструктор "Чип" Стил је отворио падобран, објашњавајући шта треба да се ради.

Данијел је прокоментарисао: "Овде горе је супер тихо. Изненађујуће колико је тихо". "Добродошао у мој свет", гласио је одговор скакачког ветерана.

Прошло је пар секунди. Млади војник је поставио ново питање. Одговора није било. Фар га је поновио. Опет тишина.

"Затим сам погледао у њега, изгледао је свесно, али покушавајући да причам са њим увидео сам да нешто није у реду. Тада сам схватио да немам избора, морам да нас спустим на земљу и покушам да му помогнем."

Војска је научила 25-годишњег Фара да не паничи. А на телевизији је гледао како вуку канапе да би управљали отвореним падобраном. Зато је брзо ухватио десну ручку и јако повукао да би избегли једну кућу, па још једном због високог дрвећа.

Хладнокрвни Данијел их је безбедно спустио на пољану удаљену 550 метара од предвиђеног слеталишта.

Одмах се ослободио везова и применио све што је научио на обуци - масажу срца и дисање уста-на-уста. Евидентно се радило о срчаном удару. Али Стилу није било спаса, већ је преминуо.

Свима на аеродрому било је јасно да нешто не ваља. Мајка и девојка су претрнуле, јер су чуле радио-комуникацију запослених како "ово не изгледа добро". Од дрвећа није могло да се види шта се дешава на земљи са њима двојицом.

Лекарска екипа је муњевито реаговала, но могли су само да констатују смрт. Данијел их је замолио да јаве да је он "океј".

"Трајало је читаву вечност. А у ствари сам чекала 10, 15 минута да чујем како је. Молила сам Бога да га заштити, како ми мајке то радимо", изјавила је Дарлин Хагинс.

Девојка га је дочекала сва у сузама, али морао је на давање изјаве полицији.

"Рекли су ми да је запањујуће да сам знао како то да урадим. Прорадио је мој инстинкт за преживљавање. Урадио сам што сам морао", изјавио је Данијел Фар, стациониран у Форт Гордону, комуникационом нервном центру америчке војске.

Особље падобранске школе му је касније објаснило да је постојала могућност да, ако превише јако цимне ручку, падобран изгуби контролу, што би довело да катастрофалних последица за обојицу.

Фар је војсци приступио пре годину дана, напустивши посао продавца алармних система, јер је желео да служи домовини као што су пре њега то чинили његов отац и деда, али и да заради за даље школовање. На питање новинара шта заправо ради, уз осмех је одговорио "не смем да вам кажем".

Но, као из топа је рекао да жели поново да скаче, мада не верује да ће успети. "Породица ми је рекла да морам да останем чврсто са обе ноге на земљи."