Мучење затвореника у Авганистану

У авганистанским затворима присутно је систематско мучење и малтретирање затвореника, међу којима и малолетника, наводи се у извештају који су објавиле Уједињене нације.

Извештај који је урадила мисија УН у Авганистану резултат је разговора са 379 притвореника који чекају суђење и оних који су већ осуђени, у периоду од октобра 2010. до августа ове године, у 47 затворских објеката у 22 авганистанске провинције, објављено је на сајту УН.

У извештају шефа мисије Стефана де Мистуре, специјалног представника генералног секретара УН за Авганистан, истиче се да малтретирање затвореника не представља политику владе нити институција у Авганистану.

Мисија је, како се наводи, открила уверљиве доказе да је 125 заточеника, или 46 одсто од 273, колико је било контактирано у објектима које контролише Национална дирекција безбедности (НДС), искусило технике ислеђивања које се могу сматрати мучењем.

Више од трећине од 117 заточеника који су били умешани у оружане сукобе, а налазе се у затворима Авганистанске националне полиције (АНП), доживело је мучење или друге облике окрутног, нехуманог или понижавајућег третамана.

Затвореници су описивали разне облике вешања за ручне зглобове, затим пребијање гуменим цревом, електричним кабловима и дрвеним моткама, најчешће по табанима.

Електрошокови, стезање гениталија, стресне позиције попут принудног стајања, чупање ноктију и претње силовањем, такође су пријављене.

Везивање очију или стављање капуљаче преко главе, као и ускраћивање медицинске неге били су рутина у неким затворима.

Извештај, међутим, констатује да је позивање на одговорност за та дела било слабо, нетранспарентно и ретко примењивано.

Према истом извештају, подаци о тортури могу да угрозе америчко финансирање неких служби безбедности у Авганистану.

САД финансира већину програма обуке тих служби, а према америчким законима из 1997. године, администација у Вашингтону не сме да финансира, снабдева оружјем и обучава јединице или снаге у земљама за које државни секретар процени да постоје уверљиви докази да су починиле крупна кршења људских права.

Тај закон, ипак, не мора бити примењен ако америчка влада процени да су предузети кораци да се тај проблем реши, а један такав корак био би привођење правди званичника одговорних за мучење.