Годишњица уједињења Немачке

Немачка у Бону, некадашњој престоници Западне Немачке, обележава 21. годишњицу од уједињења и живота у заједништву. Свечаној церемонији обележавања и екуменској верској служби присуствоваће председник државе Кристијан Вулф и канцеларка Ангела Меркел.

Централна церемонија обележавања Дана немачког јединства се, по протоколу, одржава у покрајини која даје председника Бундесрата, горњег дома парламента, где је заступљено 16 немачких федералних јединица.

Овога пута је то Северна Рајна Вестфалија, најмногољуднија покрајина у којој живи око 18 милиона становника која, истовремено, обележава и свој дан – 65 година од формирања.

Када је реч Дану уједињења, медији пишу да је народу више остао у сећању 9. новембар 1989. године, када је пао Берлински зид, као крај конфликата истока и запада и дан који симболизује прилог обичних људи историјским променама, од официјелног, парламентарног проглашња уједињења 3. октобра 1990. године.

Неколико дана уочи свечаности немачки медији су објавили да је Лудвиг Ерхард, отац немачког привредног чуда, имао план да од бившег Совјетског савеза "откупи" јединство.

Према информацијама немачког недељника Шпигл, Ерхард је, као немачки канцелар (био је на тој функцији од 1963. до 1966. године), желео од Совјетског савеза да купи немачко јединство за сто милијарди тадашњих немачких марака.

Ерхард је тада сматрао да ће немачка финансијска помоћ добро доћи Кремљу и да је руска привреда под притиском, а америчке дипломате су тада, у својим досијеима означиле план као нереалистичан и политички наиван.

"Исток" и даље сиромашнији од "запада"

Када је реч о Немачкој, две деценије после уједињења и после хиљада милијарди евра "'упумпаних" од браће са запада, статистика показује да још увек није баш све "испеглано" и уједначено и да се немачки исток и даље рве са економским проблемима.

Немачка данас, када је води канцеларка Ангела Меркел, представља водећу земљу ЕУ, а подсећања на време ДДР код многих изазивају болне успомене на комунизам и прогоне, али и нешто лепше емоције и сету на сигурност радног места у државним службама.

Само неколико дана пред обележавање 21. годишњице живота у заједништву и у јеку европске дужничке и кризе евра у којој је Бундестаг изгласао пакет помоћи од огромних 211 милијарди евра, половина становника Немачке рекла је да жали за добром, старом немачком марком.

У анкети коју је објавио магазин Фокус, за повратак марке изјаснило се 50 одсто Немаца, а 48 одсто њих као присталице евра, док је пре годину дана ситуација била скоро обрнута – 50 одсто Немаца је желело евро, а 47 одсто прижељкивало да се марка врати.