Августовски пуч, 20 година после

Руси, без великог ентузијазма, данас обележавају 20. годишњицу неуспелог преврата против перестројке Михаила Горбачова, после кога је убрзо уследио распад Совјетског Савеза.

Уз подршку шефа КГБ-а Владимира Кријучкова и министра одбране Дмитрија Јазова, 19. августа 1991. године, антиреформске снаге уверавају јавност да председник Горбачов, тада на одмору на Криму, "није способан да води земљу и испуњава председничке функције из здравствених разлога".

Они проглашавају ванредно стање, враћају цензуру и доводе тенкове у Москву. Борис Јељцин затим мобилише снаге, уводи полицијски час и преузима команду над оружаним снагама.

Распад Совјетског савеза званично је проглашен у децембру 1991. године. Данас, само десет одсто анкетираних Руса у поразу пучиста види победу демократије, резултат је истраживања које је ове седмице објавио независни институт Левада.

Четрдесет одсто анкетираних оцењује покушај државног удара као "трагичан догађај који је имао погубне последице". Готово половина испитаника сматра да Русија "иде у погрешном правцу", док супротно мисли 27 одсто.

Маргинализован у Русији где га већина његових сународника сматра одговорним за распад СССР-а, 80-годишњи Горбачов изразио је ове недеље незадовољство развојем земље, сматрајући да се Русија "враћа уназад" у погледу демократије и да јачају сиромаштво и социјална неправда.

Многи Руси деле мишљење премијера Владимира Путина који сматра да је распад СССР-а "највећа геополитичка катастрофа" 20. века. У Русији није најављена ниједна званична манифестација поводом годишњице неуспелог преврата.