Долари за талибане

Америчка војска процењује да је 360 милиона долара њеног новца, који је био намењен подршци трупама и обнови Авганистана, у протеклих годину дана завршило у рукама талибана и криминалаца и локалних моћника повезаних са њима.

Како се наводи у извештају специјалног тима који је прошле године формирао генерал Дејвид Петреус, а који објављује Асошиејтед прес, реч је о операцијама "обрнутог прања новца".

У њима је чист новац, захваљујући уговорима које је влада САД склапала о војном транспорту, изградњи, енергетским пројектима, снабдевању горивом и другим услугама, долазио до фирми и појединаца који имају везе са побуњеницима и организованим криминалом.

"Фондови започну као чист новац, а затим, било директним исплатама, било исплатама кроз мрежу подизвођача, новац постане прљав", наводи се у извештају.

До формирања специјалног тима мало се могло знати о везама које те компаније и широка мрежа њихових подизвођача имају са побуњеницима и криминалцима, за које војска користи израз "злоћудни чиниоци".

Процењених 360 милиона долара само је део од 31 милијарде долара, колико вреде сви амерички уговори, обрађени у извештају.

Агенција АП наводи, позивајући се на неименованог америчког војног званичника у Кабулу, да је ипак само мали део тог новца дошао до талибана и других побуњеничких групација, а највећи део нестао у подмићивањима и изнудама.

Више од половине, преко 180 милиона долара, нестало је у уговорима о транспорту. Осам компанија је унајмило мрежу од двадесетак фирми за возила и обезбеђење како би се транспонтовали храна, вода, гориво и муниција за америчке трупе до база широм Авганистана.

У извештају се наводи пример уговора са ратним лидером Рухалахом, који је контролисао пут између Кабула и Кандахара, а који је за безбедност транспорта наплаћивао 1.500 долара по возилу. Ако му се не би платило, то је сигурно значило да ће конвој бити нападнут.

Верује се да је Рухалах новац пребацивао талибанима, када му је то било потребно.

Министарство одбране је саопштило да је одабрало 20 других компанија са којима ће склопити уговоре о транспорту, чија би вредност могла да достигне 983,5 милиона долара.

Извештај помиње и моћнике у Кабулу, иако не по имену, који користе своје политичке и пословне везе за своје интересе. Наводи се пример да је један такав моћник, који је власник компаније за услуге обезбеђења, оружјем снабдевао талибане, а да је примао новац од компаније која је пословала са САД.

У току две године, он је пребацио 8,5 милиона долара власницима једне мењачнице која је радила без дозволе, а користили су је побуњеници.