Крај Ататуркове државе!

Начелник Генералштаба и заповедници свих родова турске војске недавно су поднели оставке. Убрзо су именовани нови, ближи конзервативној влади. Потом је ухапшено седам генерала. Смена војног врха је прошла мирно, али се, у суштини, у Турској све преокренуло.

После девет година одмеравања снага са премијером Реџепом Ердоганом, војска је изгубила политички утицај, какав није имала ниједна друга у демократским државама.

Оставка турског војног врха произашла је из озлојеђености прошлогодишњим хапшењем неколико стотина официра због завере против премијера Реџепа Тајипа Ердогана и владе Партије правде и развоја, чији им происламистички корени сметају.

До тада је у Турској важило правило да војска сме да хапси политичаре, али политичари не смеју да дирају војску. У последњих пола века, војска је срушила четири владе, позивајући се на улогу чувара секуларне државе коју јој је дао Кемал Ататурк пре скоро 90 година.

Оријенталиста, проф. др Дарко Танасковић, сматра да је из читавог низа и унутрашњoполитичких и спољнополитичких разлога тешко замисливо да се армија врати на те позиције.

"Једино би неки велики потрес, велики преокрет, рецимо некакве изненадне велике операције курдских сепаратиста или нешто слично могли вратити армију на, за њу, позитиван начин у жижу збивања", наводи Танасковић.

Ердоган, оснажен стабилним економским развојем и све већим међународним утицајем, први је политичар у историји савремене турске државе који је моћнији од војске.

Аналитичар Нихат Али Озчан каже да је влада именовала начелника Генералштаба и његовог заменика са жељом да од сада она контролише систем, уколико дође у ситуацију да јој се неко супротстави.

Ерозија Ататурковог секуларизма

Иако је састанак Врховног војног савета завршен посетом Ататурковом маузолеју, секуларисти тврде да је ово крај његове државе и да Ердогановој ауторитарности нема краја. За друге је корак у демократизацији Турске.

Професор Танасковић каже да то јесте ерозија оног типа секуларизма на који смо у Турској били навикли после Ататурка.

"То ће бити поздрављено и у Европи као демократизација и то и јесте у формалном смислу демократизација, али ће та демократија бити једна муслиманска демократија, зато што се у земљи која има 90 одсто муслиманског становништва и не може очекивати да демократија буде таква као у неким државама Европе", истиче Танасковић.

Променом Устава који су писали генерали после војног удара 1980. премијер Реџеп Тајип Ердоган, каже, намерава да унапреди демократију и владавину права.

"Турска не може да настави својим путем са Уставом припремљеним у ванредним околностима, већ оним који одражава промене и вољу људи", наглашава Ердоган.

Турска војска је друга по моћи у НАТО-у. Располаже буџетом од 19 милијарди долара и контролише неколико стотина компанија, не само у војној, него у свим индустријским областима. Зато аналитичари очекују да влада удари и на економску моћ војске.