Дијамантски логори

Британски Би-Би-Си јавља да се на једном од најбогатијих налазишта дијаманата у Зимбабвеу налази логор за мучење под управом снага безбедности те афричке земље, која, како се наводи, уз подршку Европске уније настоји да се врати на светско тржиште дијаманата.

О постојању логора при Марангеу, једном од највећих налазишта дијаманата у свету, Би-Би-Си је дознао од људи који су и сами били жртве тешких пребијања или сексуалног напаствовања или су били сведоци таквог насиља.

Влада Зимбабвеа, земље са југа Африке коју води председник Роберт Мугабе, а којој је 2009. године уведена међународна забрана на извоз дијаманата, засад није реаговала на откриће британске медијске куће.

Такве забране се уводе како би се спречило да "крвави дијаманти", добијени кроз тешку експлоатацију радника или деце, доспеју на уносно међународно тржиште.

Би-Би-Си је дошао до интерног документа ЕУ у којем се тврди да два налазишта у Зимбабвеу, укључујући Маранге, сада испуњавају међународне стандарде и да хитно треба одобрити извоз тамошњих дијаманата.

Тиме би се делимично укинула трговинска забрана коју је Зимбабвеу увела међународна организација "Кимберли процес", надлежна за надзор промета дијаманата.

Санкције су биле уведене због извештаја о масовним убиствима и злостављањима на налазишту Маранге иза којих су, како се тврди, стајале зимбабвеанске снаге безбедности.

Главни логор за мучење звани "Дијамантска база" налази се на километар и по од централног рудника при налазишту Маранге, а шеф компаније која управља рудником блиски је пријатељ председника Роберта Мугабеа, јавља британски Јавни сервис. 

Мучењем до дијаманата

Једна од жртава, која тврди да је ослобођена из логора у фебруару, рекла је да тамо "рудари понекад не могу да ходају колико добију батина".

"Добијемо 40 удараца бичем ујутро, 40 удараца по подне и 40 увече", рекао је тај сведок, који због батина и даље не може да користи једну руку и веома отежано хода.

Према његовим речима, по ногама је тучен цепаницама и камењем, а у логору је провео неколико дана, док нису доведени други затвореници.

Жене се из логора отпуштају брже, често након што буду силоване, тврде бивши заточеници, који такође наводе да логор код Марангеа и још једног рудника постоје најмање три и по године.

Један официр у армији Зимбабвеа тврди да се мучења и евентуална умирања од батина заташкавају.

Бивши припадник паравојних снага безбедности навео је да је 2008. године лично мучио затворенике тако што им је гурао главе под воду док не остану без ваздуха и шибао их по гениталијама.

Према његовим речима, за мучење су методично коришћени пси, који су навођени да гризу заточенике, везане лисицама.

Сведоци наводе да полиција и војска регрутују цивиле да у Марангеу илегално ваде дијаманте за њих, а ти цивили доспевају у логоре и бивају кажњавани ако захтевају за себе већи удео у профиту. У логоре се одводе и цивили који ваде дијаманте за свој рачун.