Чилеански рудари, годину дана после

Већина од 33 чилеанска рудара, који су пре годину дана провели 69 дана под земљом и дочекали чудесно спасење, мало је путовала, помало окусила славу, али углавном наставља да живи релативно нормалним животом као пре несреће.

Седморица њих још увек су на боловању, јер пате од поремећаја спавања, док поједини добијају терапију код куће, због мањих здравствених проблема, изјавио је за АФП лекар Алехандро Пино из Чилеанске асоцијације за безбедност.

Већина рудара, пак, каже да се још увек бори да се опорави од онога што су преживели и покушава да пронађе сталан посао.

"Поједини имају проблеме са успоменама које носе са собом и због тога пате. Намамо сви подједнако довољно снаге да се вратимо назад", изјавио је Луис Урсуа, шеф смене 5. августа 2010. године, када се несрећа догодила.

Када су се нашли напољу, медији су желели да сазнају све о људима који су преживели више од два месеца 700 метара испод земље, у условима неподношњиве топлоте и мрака, који једва да су ишта јели 17 дана.

Од тог тренутка до данас, појединачно или групно, рудари су посетили више од 14 земаља, руковали се са бројним познатим личностима, прихватали различите позиве да испричају своје невероватне приче.

"Ова прича ујединила је свет који није навикнут да се таква врста добрих ствари дешава", каже Урсуа годину дана након несреће.

На прву годишњицу несреће са срећним крајем, већина рудара покушава да поново изгради своје животе. Већина њих и даље живи у близини рудника Сан Хозе у граду Копиапо, око 800 километра северно од престонице Сантјага.

Многи успевају да нађу повремене послове који немају везе са рудником, живећи претежно од донација које су добили након што су спасени. Четрнаесторица су тражила да буду превремено пензионисани, јер нису у стању да се врате на посао. Влада још увек разматра њихове захтеве.

Власти су, такође, суочене и са тужбом о занемаривању коју су поднели рудари, тражећи  компензацију од 500.000 долара.

Урсуа и његове колеге Самуел Авалос, Хорхе Гаљегуиљос, Омар Рејгадас и Клаудио Јанес често држе предавања посвећена повећању мотивације и мера безбедности на радним местима.

Марио Сепулведа, један од "најтеатралнијих" од 33 рудара, који је из рудника понео камење као поклоне, са супругом је основао компанију која се бави организовањем "мотивационих" предавања и ове недеље путује у САД, где ће говорити о несрећи.

Он се, такође, бави и изградњом станова за људе који су изгубили своје домове у земљотресу који је погодио Чиле пре пола године.

За разлику од њега, Осман Араја и Дарио Сеговиа продају воће и поврће на пијаци у Копиапоу.

Пабло Рохас, Клаудио Акуна, Флоренсио Авалос и Виктор Сеговиа скупили су храброст и вратили се рударском животу, док Педро Кортес студира.

Френклин Лобос, бивши фудбалер, сада предводи ниже групе у Спортском фудбалском клубу Копиапо, а једини странац међу њима, Боливијац Карлос Мамани напустио је посао у Боливији и вратио се у Чиле, у потрази за сталним послом.

Они још увек нису сазнали шта се тачно догодило у руднику, али су основали компанију за заштиту права у случају снимања филмова, издавања књига или израде различитих производа.