Криза и на Кипру

Кипарска влада је поднела оставку, бонитет за државне обвезнице је смањен, реформе не напредују, а свакодневно се одржавају протести - након Грчке, Ирске и Португала финансијска и политичка криза стигле су до Кипра.

У морнаричкој војној бази на Кипру 11. јула је дошло до велике експлозије муниције у складишту, када је погинуло 13 особа, а оштећена је и најважнија електрана земље и један уређај за десалинизацију.

Од тада свакога дана на Кипру протестује на хиљаде људи захтевајући оставку председника Димитриса Христофијаса. Међутим, председник је одбацио све захтеве и прошлог четвртка распустио владу, што опозицији није довољно.

Вођа опозиционе Социјалдемократске партије Јанакис Омиру, поручио је председнику да својим пропустима доводи земљу у кризу у каквој се није налазила никада у својој историји и да је на корак од банкрота, преноси Танјуг.

Кад је реч о дугу државе, Кипар са 61 одсто јавног дуга у односу на БДП и новим задужењем од 5,3 одсто, има ситуацију која је далеко мање драматична него у неким другим чланицама ЕУ. Међутим, као и код случаја Ирске, главни проблем су кипарске банке.

Оне још увек поседују грчке државне обвезнице у вредности од готово 20 милијарди евра. Уколико би дошло до репрограмирања грчких дугова, тада би кипарске банке изгубиле велики новац. За земљу чији буџет износи 17 милијарди евра, то би био превелик терет.

Пад привредног раста

То нису једини разлози због којих су агенције за процену кредитног рејтинга снизиле бонитет Кипра. У процени су узеле у обзир да је привредни раст земље са просечна четири одсто пао током претходних десет година на само два процента.

Разлог тога јесте чињеница да се раст на Кипру заснивао, пре свега, на потрошњи, грађевинској експанзији и јефтиним кредитима. Откако је економија стала, на видело су изашли велики проблеми земље - државни апарат је превелик, а трговински биланс негативан.

Има проблема и у државним институцијама. Иако се председник и парламент редовно бирају, обе институције делују или са превише или са премало власти и моћи.

Позиција председника је толико јака да му у парламенту уопште није потребна већина да би владао. Ако са другим политичким снагама жели нешто да договори, он то уобичајено ради у националном већу у чијем раду учествују шефови свих странака које су заступљене у парламенту. Ту се на тајним седницама договара о важним стварима и о томе шта ће се одлучивати у парламенту.

Тако се далеко од јавности расправља о најважнијим питањима као што су, на пример, поновно уједињење Кипра, што показује колико је велик недостатак транспарентности у политичком животу Кипра.