Исповест поремећеног ума

20.05 - Полиција је Брејвика означила као сумњивог још у марту ове године, када је купио вештачко ђубриво од једне пољске компаније, саопштила је норвешка безбедносна служба ПСТ.

17.13 - Полиција саопштила коначан број жртава, који је мањи него што се првобитно мислило - у два напада погинуло 76 особа, а не 93. Непосредно после пуцњаве на острву Утоји, било је тешко прикупити информације, објашњавају у норвешкој полицији.

15.55 - Брејвик признаје да има сараднике и да организацију којој припада чине још две ћелије. Представници суда нису желели да износе детаље о тој тврдњи. Брејвик је првобитно тврдио да је сам организовао и извео нападе. 

15.39 - Судија преноси Брејвикове речи да је "желео да спречи Лабуристичку партију да регрутује младе људе", јер ту странку сматра главним кривцем за "масовни увоз муслимана".

15.34 - Брејвик је, како је пренео судија, рекао да је хтео да спречи муслимане да преузму западну Европу. "Циљ напада био је да се пошаље јасан сигнал људима", рекао је Брејвик.

Норвежанин Андерс Беринг Брејвик, који је признао да је убио 93 људи (полиција је накнадно саопштила да је коначан број погинулих 76) на острву Утоји и у центру норвешке престонице, саслушан је пред судом у Ослу. Судија је Брејвику одредио притвор од осам недеља, а половину тог времена биће у потпуној изолацији.

Брејвик је признао да је извео нападе у Ослу, али рекао да се не осећа кривим, тврдећи да су "убиства била неопходна, како би било спречено да западну Европу преузму муслимани".

Саслушање је било затворено за јавност, а Брејвику није дозвољено да се у судници појави у униформи, што је била његова жеља. Брејвик је тражио да саслушање буде отворено и припремио је говор за ту прилику, преноси АП.

Тридесетдвогодишњи Брејвик у суд је доведен на споредни улаз, кроз подрум до сале за суђење, пренела је норвешка агенција НТБ.

Уочи саслушања, представник полиције у Ослу, Свејнунг Спонхејм, потврдио је да је Брејвик напад на острву извео користећи две врсте ватреног оружја. На основу информација којима је полиција располагала, није било могуће закључити да ли је сам одговоран за нападе, или је имао саучеснике.

Непосредно после трагедије на острву, многи сведоци су тврдили да су видели двојицу нападача, али та информација за сада није потврђена.

Норвешка полиција је, такође, саопштила да је полицајац који је требало да обезбеђује острво Утоју нестао. Током напада није био на острву и за сада нема информација о томе где се налази.

Норвешка јавност позвала је да се пооштри важећи кривични закон, јер би према постојећем Брејвик могао да добије највише 21 годину затвора. На Фејсбуку је отворена страница на којој се тражи увођење смртне казне за Брејвика, што је одмах по отварању подржало око 2.000 људи.

Норвешко право, иначе, омогућава да се затвореник задржи у затвору и пошто му истекне максимална казна од 21 године, ако стручњаци сматрају да је опасан за друштво.

Проверавање европских веза

Полиције широм Европе истражују докле сежу Брејвикове везе и да ли је у другим земљама имао помагаче.

Представници једне пољске компаније потврдили су да су му продали вештачко ђубриво, али је, како је саопштила пољска безбедносна агенција, цела трансакција била потпуно легална, па нико није ухапшен. Према мишљењу пољских стручњака, материјал који је купљен у тој фабрици није био кључни састојак бомбе, саопштили су пољски обавештајци.

Француска полиција претресла је стан оца оптуженог. Десетине полицајаца опколиле су његову кућу у Курнанелу на југу Француске, а новинарима је приступ био забрањен.

Регионална француска жандармерија потврдила је да је реч о кући оца Андерса Брејвика, али није желела да коментарише акцију. Јенс Брејвик, власник куће, већ годинама није у контакту са сином, преноси АП.

Немачка државна безбедност испитује евентуалне везе Брејвика са припадницима немачких неонацистичких организација.

Медији преносе наводе немачких власти да су им познате везе скандинавских екстремних десничара са истомишљеницима на северу земље, нарочито у граду Хамбургу.

У расистичком манифесту атентатора, који и даље анализира норвешка полиција и у који је увид имао и немачки магазин Шпигл, више пута се помиње и име немачких политичара, између осталих и канцеларке Ангеле Меркел и једног од вођа социјалдемократа Франка-Валтера Штајнмајера.

Немачки државни органи поручују да "према досадашњим сазнањима, нападач и напад нису ни у каквој вези са Немачком".