Уништен гроб Рудолфа Хеса

Гроб злогласног нацистичког злочинца и Хитлеровог заменика Рудолфа Хеса уништен је да би се спречило да постане светилиште неонациста. Хесови посмртни остаци ексхумирани су јутрос на гробљу у Вунзиделу, градићу на југу Немачке, да би касније били кремирани и расути у море, јавио је Би-Би-Си.

Хес је ухапшен у мају 1941. године у Глазгову и осуђен на доживотну робију. Извршио је самоубиство у затвору 1987. године у 93. години. Као што је тражио у својој опоруци, сахрањен је у баварском градићу Вунзиделу, где је његова породица имала кућу и где су сахрањени његови родитељи.

Према писању листа Зидојче цајтунг, лутеранску цркву која надгледа грoбље и локално становништво у последње време је почео да забрињава долазак све већег броја припадника екстремне деснице на Хесов гроб.

Сваке године, на годишњицу његове смрти, неонацисти покушавају на гробљу да организују марш, уз нацистичке поздраве и полагање венца на Хесов гроб чији епитаф гласи - "Усудио сам се".

Последњих година власти су редовно забрањивале "марш сећања", иако су демонстрације екстремних десничара у Вунзиделу биле допуштане, под условом да Хес ни на који начин не буде помињан.

Године 2005, донета је судска одлука о забрани таквих окупљања, али без већег ефекта. Црква је зато одлучила да Хесовој породици не продужи закуп гробног места, који истиче у октобру 2011. године.

Хесова унука покушала је да спречи такву одлуку, али су је представници цркве убедили да повуче тужбу и дозволи ексхумацију тела свог деде.

Хес је био један од најближих Хитлерових сарадника. Године 1941. одлетео је на наизглед сопствену иницијативу у Шкотску у покушају да закључи мир, али је ухапшен. Сазнавши за тај чин, Хитлер га се одрекао, прогласио лудим и заменио Мартином Борманом.

До краја рата Рудолф Хес се налазио у лондонском Тауеру, а након судског процеса у Нирнбергу 1946. године осуђен је на доживотну робију. Тада је имао 52 године. Последње што је рекао суду било је: "Ни због чега не жалим!"

Спроведен је у затвор Шпандау, у тадашњем Западном Берлину, у коме је провео 40 наредних година, пре него што је извршио самоубиство продужним каблом.

Гробови у Нирнбершким процесима осуђених нациста и водећих личности тзв. Трећег рајха не постоје. Осуђени на смрт су после егзекуције фотографисани, да би постојали и докази о њиховој смрти.

Лешеви су потом спаљивани, а пепео просипан на непознатим местима у реке у региону, управо да би се избегла окупљања присталица и њихово величање.