Девет деценија КП Кине

Кина обележава 90. рођендан Комунистичке партија с типично раскошним прославама, али и дебатама о томе да ли су потребне велике промене у влади како би се одржао препород земље.

Расправа која већ годинама траје у академском свету и међу аналитичарима, води се између оних који желе транзицију ка више демократској власти и групе познате као "нова левица" која се залаже за више егалитаристичко и ауторатитивно уређење.

Агенција АП оцењује да су неслагања појачана последњих месеци, између осталог, и због социјалних тензија услед корупције и великог јаза у богатству.

У основи расправе је став да су реформе, које су комбиновале капитализам с државном контролом, али и које су Кину из сиромаштва довеле до положаја светске силе, завршиле стварањем нове елите, док су многим Кинези недоступне благодети напретка.

"Људи виде да су реформе довеле до свакаквих социјалних проблема и трошкова и да те трошкове сносе пољопривредници и радници", каже Јанг Џишенг, уредник у либералом часопису за пензионисане чланове партије, нагласивши да незадовољсто постоји и на левици и на десници и у центру.

"Левица не воли тржишну економију. Десница не воли то што нема других либерализација, што нема демократије. А центар се колеба", каже Јанг.

Да ли ће Кина кренути лево или десно тиче се и света који се нада ће кинески привредни раст помоћи глобалној економији у рецесији, али је кључно и за опстанак Комунстичке партије.

Недавни протести због права мањина и радника мигранта на северу земље, у Унутрашњој Монголији, као и у јужној провинцији Гуангдонг, чине испразним тврдње Комунистичке партије да гради "хармонично друштво", наводи АП.

Прошле године, премијер Вен Ђиабао више пута је поновио да су потребне политичке реформе како би се обезбедио наставак привредног раста, али су председник парламента и кључни човек у Комунистичкој партији узвратили да Кина не треба да усвоји демократију Западног типа.

Кина је данас друга светска економија (иза Сједињених Америчких Држава које су на позицији најјаче светске економије). Чињеница је да је дошло да великог раслојавања становништва, али то је вероватно цена динамичног привредног раста.