(Не)могуће уједињење Кипра

Кипарски Турци већ су три пута ове године шокирали Анкару - протестовали су против њених мера штедње, али и поручили да им не треба као покровитељ. Аналитичари кажу да би нарушен однос са једином владом која признаје њихову самопроглашену независну државу на северу Кипра могао да утиче на преговоре са кипарским Грцима о уједињењу острва.

Кипар је подељен 1974, када је Турска извршила војну инвазију под изговором да спречава припајање острва Грчкој.

Заузела је више од трећине територије коју контролише са око 30.000 војника. Кипарски Турци, касније су је прогласили независном државом коју не признаје нико осим Анкаре. Покушаји да две етничке заједнице помире интересе и поново се уједине, немају успеха.

Уједињене нације упозоравају да се шансе за договор смањују великом брзином.

"Преговорачки процес мора да се појача наредних недеља. То значи да ће се лидери састајати сваке среде, док ће се преговарачки тимови састајати два пута недељно. Значи, учесталије него до сада", каже Александар Даунер, специјални представник УН.

Хоће ли, међутим, квантитет дати квалитет с обзиром на то да су преговарачке позиције сувише удаљене? За Никозију, односно, кипарске Грке, решење је јединствена држава. Кипарски Турци су за лабави савез две готово независне државе.

Амбасадор Републике Кипар у Србији Хараламбос Хаџисавас каже да je, када су на иницијативу председника Димитриса Христофијаса почели директни преговори, договорено да буду засновани на резолуцијама Савета безбедности.

"То значи један суверенитет, једно држављанство и јединствено признање међународне заједнице. Нажалост, нису сви предлози кипарских Турака били у складу са тиме, а посебно не предлози њиховог новог лидера Дервиша Ероглуа", каже Хаџисавас.

Шта кочи преговоре?

Никозија сматра да нема потребе да се одреди рок за постизање решења.

Кипарски Турци тврде да баш то кочи преговоре. Кудрет Озерсај, шеф Преговарачког тима кипарских Турака, каже да треба одредити неку врсту крајњег рока, а преговарачке стране треба да се усредсреде на суштину.

"Сматрамо да је угодна позиција кипарских Грка створила тешкоће. Они су преговарачка страна која је пуноправни члан Европске уније, а другу страну међународна заједница не признаје, па постоји неравнотежа. То је код кипарских Грка изазвало мањак политичке воље да се проблем реши", каже Озерсај.

Непремостивим се показало и питање имовине око 200.000 кипарских Грка који су протерани са дела острва под турском контролом.

Аналитичари сматрају да један од кључева за решење држи Анкара, која тежи чланству у Европској унији, али да би економски интереси могли да буду пресудни. Кипарски Грци упадљиво су одмакли у развоју од кад су у Унији, док се странци устежу да улажу у непризнату земљу кипарских Турака, којa зависи од помоћи Анкаре.