Нови промашај НАТО-а, 13 мртвих

Најмање 13 побуњеника је убијено у новој брљотини НАТО авијације, која је недалеко од Бреге, грешком, испалила четири пројектила на положаје устаника. После акције НАТО-а, настала је паника у редовима противника Моамера ел Гадафија.

Авиони НАТО-а су, према првим извештајима, напали тенкове који су првобитно идентификовани као део Гадафијевих снага. Број рањених у овом нападу још увек није познат.

НАТО је у међувремену саопштио да истражује инцидент и испитује детаље, наводећи да је ситуација око града ионако конфузна због великог броја возила која се крећу у различитим првацима, због чега је готово немогуће одредити којој страни припадају.

Побуњеници, који су били прилично бесни због друге смртоносне грешке НАТО авијације за свега недељу дана, објаснили су да је погођена колона од тридесетак оклопних возила, која се кретала према линији фронта у Бреги.

У ваздушном нападу британске војске на главно нафтно налазиште Сарир, на југоистоку Либије, погинуло је троје људи, док је једна особа повређена, саопштиле су либијске власти.

"Британски ратни авиони извели су ваздушни напад на нафтно налазиште Сарир, у коме су погинула тројица стражара, док је један запослени повређен", рекао је заменик шефа либијске дипломатије Халед Каим.

Каим је додао и да је у нападу уништен нафтовод који води до либијске луке Харига, пренео је Франс прес.

"Нема сумње да је оваква агресија против међународног права и да није у складу са резолуцијом Уједињених нација", рекао је Каим.

Међутим, побуњеници тврде да не стоје Британци иза овог напада, већ Гадафи.

"Уопште није било ваздушног напада. Гадафијеве снаге напале су ову област", изјавио је портпарол Нафте компаније Арапског залива, преноси Ројтерс.

Портпарол побуњеника у Бенгазију Мустафа Геирани је рекао да је бесмислено мислити да су Британци напали гасовод и да је очигледно да је Гадафи крив за то.

НАТО је, такође, демантовао да је извео напад на нафтовод и за то оптужио Гадафијеве снаге.

"Гадафи је одговоран за овај напад, а знамо и зашто - он жели да спречи доток нафте у Тобрук", рекао је командујући НАТО операција у Либији, канадски генерал Шарл Бушар.

Нешто раније, снаге лојалне либијском председнику напале су нафтна поља под контролом побуњеника у областима Мисла и Ваха, па је прекинута производња црног злата.

Побуњеници су тек почели да извозе нафту, а новац за куповину оружја им је хитно потребан.

Уопштено, производња нафте у Либији од почетка сукоба катастрофално се смањила. Са некадашњих 1,6 милиона барела дневно, сада се производи 250.000 до 300.000.

Уништење нафтовода било је ризично из још једног разлога. У његовој близини налази се вештачка река која обезбеђује чак 70 одсто воде за читаву Либију.

У међувремену, бивши либијски министар за енергетику Омар Фати бин Шатван побегао је из Мисурате на Малту, саопштило је малтешко министарство иностраних послова.

Штаван је стигао у Малту у петак, бродом, али је његов долазак до сада држан у тајности, навело је малтешко министарство.

Шатван је био и министар индустрије и председавајући комисије Либија-Малта, пре него што је напустио либијску владу 2007. године. Малта је у више наврата слала бродовима хуманитарну помоћ Мисурати, а ово је први пут да је један такав брод искоришћен за бекство из Либије.

Гардијан: Не поновити грешку из Крајине

Лондонски лист у свом интернет издању пише о слабостима војне интервенције западних снага у Либији.

Као прво, наводи се недостатак јасног плана акције. Британско јавно мњење сматра да је Британија на брзину увучена у рат и да је, повлачењем Американаца, препуштена сама себи.

Противници војне интервенције у Либији често наводе да се не зна тачно коме треба помоћи. Не постоји јасно организована опозиција Гадафијевом режиму, не зна се ко предводи побуњенике, нити какву идеју они имају о томе како ће земља изгледати једном када Гадафи више не буде на власти.

Други проблем јесте како помоћи побуњеницима да изађу на крај са Гадафијевом војском. У поређењу са њом, побуњеници су веома неорганизовани и лоше наоружани.

Лист наводи да Лондон разматра могућност како да обучи побуњенике, а да то изгледа као да су то испланирале и финансирале арапске земље.

Гардијан подсећа на случај ратова у бившој Југославији. Тада мало позната компанија МПРИ, уз подршку Владе САД, обучила је новембра 1994. године хрватске трупе, деморалисане успесима српске војске.

Десет месеци касније, догодила се операција "Олуја", која је довела до огромног броја избеглих и прогнаних и такву грешку не треба поновити.

Помоћи онима који не могу да се бране је сасвим у реду, али у грађанском рату не треба стајати ни на чију страну, а нарочито не тако неспретно, закључује Гардијан.