У Египту и даље без договора

У Египту, демонстранти су и даље окупљени на централном Тргу Тахрир у Каиру. На почетку преговора Владе и дела опозиције, још нема договора да се одмах спроведу политичке реформе.

Договорено је да се формира комисија за уставне реформе, омогући слобода штампе, ослободе ухапшени током антивладиних протеста и укине Закон о ванредном стању, када то дозволи безбедносна ситуација.

Потпредседник египатске владе, Омар Сулејман, понудио је да се формирају радне групе које би припремиле предлоге за измену Устава, а челници опозиције предложили да се одмах уведу мере за обнављање поверења, укључујући укидање ванредног стања у земљи.

Представник и даље забрањеног Муслиманског братства Мохамад Морси рекао је да Влада није прихватила већину предлога опозиције. Муслиманско братство, иако веома утицајно, подељено је изнутра и нема јасну политичку платформу.

Иако протести на Тргу Тахрир и даље трају, живот у Каиру се постепено нормализује. Улице су, први пут у протеклих недељу дана, пуне аутомобила, а отворене су и банке и продавнице, а берза у Каиру је до даљег затворена. Египатска економија претрпела је велику штету због нереда у земљи, а влада предузима мере за обнављање привредних активности.

Амерички председник Барак Обама уверен је да Египат не може да се врати у стање какво је било пре побуне против председника Мубарака, наглашавајући да је сада време за промене.

Обама је рекао да само председник Мубарак зна када ће се повући, али да је јасно да Египћани желе слободне и поштене изборе и репрезентативну владу.

Јасно је да народ Египта жели слободу и отворене и правичне изборе, рекао је Обама и умањио могућност да би Муслиманско братство могло добити крупну улогу у новој влади у Каиру, јер нема већинску подршку.

И "фараони" морају да оду 

Мубарак, који је на чело државе дошао октобра 1981. године, после атентата на Анвара ел Садата, све до сада размишљао је да се поново кандидује за шефа државе. Али, и "фараони" имају свој крај.

Као могући наследници Мубарака најчешће се помињу две личности, доскорашњи директор ИАЕА Мохамед ел Барадеј и Амр Мохамед Муса, египатски дипломата који је од 2001. године генерални секретар Арапске лиге.

Мубараков режим је одмах схватио одакле дувају опасни ветрови и државни медији већ називају Ел Барадеја "издајником", а његов позив на политичке реформе пореде са покушајем "уставног удара".

Због тога што је деценијама живео и радио у свету, од Њујорка до Женеве, многи тврде да још није пустио дубље корене у народу, иза себе нема ни политичку партију. Свестан тога, он је недавно основао покрет Нациоанлни савез за демократске промене.

Познаваоци прилика у Египту наводе да више симпатија у народу има Амр Муса, дугогодишњи шеф дипломатије, који је 2004. године, када су његове присталице сакупиле на десетине хиљада потписа, одбио да се кандидује за председника на изборима који су одржани годину дана касније.

Муса је, међутим, недавно изјавио да је променио одлуку и да би могао да се кандидује на изборима 2011. године.

У међувремену, Муса се састао са Ел Барадејем и претпоставаља се да су разговарали о спровођењу уставних реформи које би омогућиле одржавање транспарентног изборног процеса.

Као могућни наследник помиње се и Омар Сулејман, кога је Мубарак, када је схватио да брод почиње да му тоне, поставио за потпредседника државе, место које досад није ни постојало.

Војник и политичар, шеф обавештајних служби, Сулејман је очигледно човек од поверења власти, а у Каиру се шпекулише да би могао да наследи досадашњег "Фараона".