Демонстрације у Бриселу

Око 30 хиљада људи демонстрирало је улицама Брисела, захтевајући од политичара да коначно реше политичку кризу у Белгији, у којој ни седам месеци после ванредних избора, нема договора о формирању нове владе. Најновији покушај компромиса пропао је прошле недеље.

У маршу под симболичним називом "Срамота", демонстранти су поручили да политичаре треба да буде стид што им више од 200 дана није било довољно да постигну компромис, иако је земља у дубокој економској кризи. Уколико влада не буде формирана до 17. фебруара, Белгија ће постати светски рекордер у дужини чекања на нови кабинет.

Демонстранти су кренули од северне железничке станице, прошли центром и демонстрације завршили у парку Сенкантенер, који се налази у близини европских институција, где се неколико говорника обратило окупљенима.

Протест због немогућности да се формира влада и против фламанског сепаратизма одржала је у петак и једна група фламанских уметника и интелектуалаца која је посебно осудила деловање најјаче фламанске партије, Нове фламанске алијансе, која се сматра у највећој мери одговорном за садашњу политичку кризу.

Демонстрације је на Интернету иницирало петоро студената, међу којима четворо фламанског порекла.

Најдуже без владе у Европи

Белгија нема владу од парламентарних избора одржаних 13. јуна 2010, а текуће послове већ седам месеци привремено обавља одлазећа влада премијера Ива Летерма.

Иако нема владу, Белгија функционише захваљујући и општинским и регионалним властима и европским инстанцама.

Ово је први пут од последњих парламентарних избора одржаних у јуну 2010. године  да су белгијски грађани на овакав начин изразили своје незадовољство садашњим стањем и дубоким поделама међу валонским и фламанским партијама.

Политичар из редова фламанских социјалдемократа Јохан Ванде Ланот требало је да пронађе заједничку основу прихватљиву за седам партија из Фландрије, у којој се говори холандски, и франкофоне Валоније, пошто су директни разговори пропали у октобру 2010. године.

Водећа фламанска партија, националистичка Нова фламанска алијанса (Н-ВА) је, међутим, 5. јануара одбацила његов предлог, а Ланот је након тога поднео оставку 6. јануара. Он је тада оценио да ће политичари морати једном да предузму кораке у интересу просперитета земље.

Аналитичари сматрају да постоји могућност да се организују нови избори како би се изашло из кризе.